У петак, 07.10.2016. године је обележено 72. године ослобођења од фашизма општине Петровац на Млави. Том приликом наш почасни гост је био други секретар амбасаде Руске федерације у Републици Србији, господин Игор Бојко. Велики низ програмских активности је започет пријемом код председника општине Петровац на Млави, Душка Нединића. На пријему су поред представника СУБНОР-а присуствовали и ратни и војни инвалиди, као и други секретар амбасаде Руске федерације Игор Бојко.
Након пријема код председника општине делегације су положиле венце на споменик Палим борцима у Другом светском рату у градском парку у Петровцу на Млави. Испред амбасаде Руске федерације, Игор Бојко је положио венац на спомен костурницу погинулим руским војницима на територији општине Петровац на Млави. Испред локалне самоуправе венац су положили заменик председника општине Горан Ристић и председник Скупштине општине Миланче Аћимовић, а испред СУБНОР-а и ратних и војних инвалида Димитрије Радосављевић и Славиша Стевановић. Венац су положили и припадници Војске Србије.
Предавање на тему ослобођења општине Петровац на Млави је одржао професор Димитрије Радосављевић, аутор књиге “Борци Млаве”.
Свечана академија је одржана у просторијама Средње школе “Младост” у Петровцу на Млави и почела је химном Републике Србије коју је отпевала Нађа Милошевић. Након интонирања химне све присутне је поздравио председник Скупштине општине Петровац на Млави Миланче Аћимовић, а затим се присутнима обратио председник општине Душко Нединић:
“Поштовани суграђани и суграђанке, најпре бих искористио прилику да поздравим, нашег уваженог госта, другог секретара амбасаде Руске федерације, господина Игора Бојка, наше уважено свештенство, председника Скупштине општине, одборнике, чланове већа и госте.
Обележавање Дана ослобођења је дан када се традиционално окупимо, како би своје мисли и осећања упутили знаним и незнаним јунацима, који су пре 72 године положили своје животе, за нашу слободу. Данас, овде, стојимо испуњени поносом и захвалношћу према свима онима који су дали животе за мир, слободу и достојанство свих будућих нараштаја.
За историју кажу да је учитељица живота и да је морамо познавати уколико желимо срећнију будућност. Као што је не смемо заборавити, исто тако је не смемо мењати, фалсификовати или прилагођавати сопственом укусу и ставу. Зато је важно да сваке године обележавамо овај дан, као дан када је рат уступио место миру, а борба против фашизма победила. Исто тако, овај дан треба да служи као подсетник да удружени можемо победити сваку недаћу. Такође, не смемо заборавити, ни чињеницу да је у тим пресудним тренутцима Србија имала велику подршку пријатеља. Уз помоћ Црвене армије, заједно смо остварили огроман успех и донели слободу нашем крају и остатку земље.
Иако нас овај период подсећа на крај једног страшног и крвавог рата, који је у свету однео десетине милиона жртава, код нас је често прилика да се обнове старе поделе. Па тако, уместо да славимо победу слободе, ми користимо прилику да се поново делимо на четнике и партизане и да време које би требало посветити свим жртвама, које су пале за ослобођење наше земље, трошимо на беспотребне расправе. Као што сам споменуо, историја се не може прилагођавати свом укусу, а историја нам показује да су и кокарда и петокрака часно поднеле жртву за слободу. Поделе и мржња су јако скупе, и током бурне прошлости, немали број пута се показало колико нас много могу коштати. Докле год будемо били оптерећени таквим поделама, сами себи чинимо додатни трошак, јер тако губимо време, губимо нове шансе и прилике.
Да је то истина, доказује и чињеница, да је рат, који је требао бити ослободилачки, у исто време био и братоубилачки. Све смо успели издржати, али свакако да из тога излазимо освешћенији и паметнији, са опоменом, да смо разједињени само слабији и подложнији страним утицајима. Оно што морамо имати на уму, је то, да нас је све време одржала једна иста ствар- љубав према својој земљи и отаџбини. То је било заједничко свима чији су се животи угасили у борби против окупатора. Патриотизам је оно што треба истицати и стално понављати, а не бирање стране.
Времена којима данас сведочимо нису лака. Велика су оптерећена и притисци, али ако помислимо на то, да су наши преци гинули да би ми данас могли да уживамо у слободи, да би се поштовала наша основна људска права и вредности, умањује нам се право да се жалимо, а увећава обавезу да наставимо да чувамо те вредности и исто тако радимо на грађењу боље будућности за нас и оне који долазе.”
У наставку свој допринос манифестацији су дали и ученици Музичке школе “Божидар Трудић” из Смедеревске Паланке, одељење у Петровцу на Млави. Ивковић Вељко је свирао на хармоници композицију под називом “Снежанина игра”, затим је Михајло Илић на гитари свирао “Руски плес”, а Нађа Милошевић је отпевала нумеру “Подмосковске вечери”.
Након музичког блока, стихове песме Добрице Ерића казивала је Андреа Пикула, ученица Средње школе “Младост”.
