• Општина Петровац на Млави је у читавом претходном вишедеценијском периоду имала статус недовољно развијених подручја, који су опредељивали неразвијена привредна структура, некомплетираност инфраструктурних и социјалних услова и неповољне демографске тенденције.
  • Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Расположиве материјалне фондове у привреди карактеристише преовлађујући удео пољопривредних ресурса, претежно и мањи број изграђених привредних капацитета са флексибилним производним програмима и релативно добром тржишно перспективом. Они представљају солидни полазни ослонац општине, али се може рећи да у корелацији са осталим факторима и условима развоја привредна структура није задовољавајућа тј. нису у довољној мери искоришћене оптималне развојне могућности овог подручја. Последњих година уочљиви су позитивни импулси, импулси који долазе из промена власничке структуре у којој се поред претежног индивидуалног пољопривредног сектора запажа пораст удела приватног предузетништва у осталим привредним сферама. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа са сразмерно малим доприносом укупном развоју и учешћу у народном доходку. Ипак, расположиви индустријски капацитети имају перспективне производне програме који су показали виталност и фелксибилност у отежаним условима привређивања, те су чак и у време ратног стања радили непрекидно и ниједно предузеће није уведено у случајни поступак. Ради се о малим и средњим предузећима и технолошко интезивним делатностима које ангажују релативно мали број запослених, па се простор за додатно запошљавање може тражити у новим програмима. Поред индустрије у Општини је развијено и грађевинарство у чијем је саставу и производња грађевинског материјала.
  • Петровац на Млави је у Републици познат као општина која има велики број становника на привременом раду у иностранству који располажу инвестиционим потенцијалом. Због тога је малој привреди дат велики значај. У релативно кратком временском периоду приватним средствима остварен је велики број угоститељских и трговинских радњи, бензинских пумпи, а у последње време све су већа улагања у производне објекте: мини млекаре, прерада уљарица, погони металне, алуминијумске и дрвопрерађивачке прераде и столарије, пекаре, стругаре, погони за прераду меса, мини пиваре, погони за производњу воћних сокова.
  • Пољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају 74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва. У наредном периоду у циљу ефикаснијег коришћења и даљег унапређења, неопходно је предузети бројне мере за унапређење земљишта. Основни задатак биће ефикасније коришћење пољопривредних ресурса, наводњавање и измена пољопривредне производње у корист производње сировина које се на лицу места или у другим погонима могу прерађивати пре свега развојем воћарске производње, проширивањем засада воћњака и повећањем њихових приноса, као и интезивнијим развојем сточарске производње и повећањем приноса са ливада и пашњака.
  • После пољопривреде и индустрије, трговина је трећа област по значају у општини. Остварени ниво услуга има тенденцију повећања. Снабдевеност становништва прехрамбеним и осталим потрошним добрима је задовољавајућа а мрежом малопродајних објеката покривена су сва насељена места.
  • Туристички потенцијали општине нису активирани, па је туристичко-угоститељска делатност задржала релативно ниско учешће у структури друштвеног производа. У својинској структури доминира приватни сектор чији се удео стално повећава. Иначе, сама општина располаже обиљем туристичких атракција међу којима је у првом реду нетакнута природа. Шуме у Подхомољу чекају туристе да их открију и посете, река Млава је једна од ретких река која је већим делом незагађена и представља прави рај за развој риболовног и ловног туризма. Нетакнута природа прави је изазов за љубитеље сеоског туризма и здраве хране.
  • Значајан економски потенцијал приватних предузетника био је предуслов за инвестирање у стамбено-пословне објекте у граду и појединим насељима. Општина подстиче развој мале привреде значајним пореским олакшицама, поједностављењем и убрзањем добијања дозвола за рад, давањем локација и земљишта на привремено и трајно коришћење.
  • Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара, те је степен шумовитости мањи од републичког просека. У дру