• Општина Петровац на Млави налази се у средњем току реке Млаве, на истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
  •  Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Због природног богатства и доброг географског положаја овај крај је одувек био на мети различитих освајача. Војске су се смењивале, а народ остајао на свом станишту. О свему томе сведоче многобројни историјски споменици раличитих култура и из различитих времена. Византија, Рим и Турска оставили су велики траг у обичајима, култури, језику. И дан данас ставовници петровачке општине проналазе римске новчиће, остатке посуђа и сл. Међутим, о том времену нема много података, а сви пронађеби експонати се чувају у музејима у Петровцу на Млави, Пожаревцу и Београду. Због природног богатства и доброг географског положаја овај крај је увек био на мети разних освајача. Војске су се смењивале, а народ остајао. О томе сведоче историјски споменици различитих култура. Византија, Рим, Турска, оставили су свој траг у обичајима, култури, језику.
  • И данас становници у селима петровачке општине обрађујући земљу проналазе римске новчиће, остатке посуђа итд. Међутим, о том времену нема много података, а сви пронађени експонати чувају се у музејима у Петровцу на Млави, Пожаревцу и Београду.
  • О времену владавине Турака зна се само по многобројни легендама везаним за боравак Кнеза Лазара у овим крајевима. Владавина Турака донела је велике невоље Српском становништву овога краја, које се у великом броју иселило у време сеоба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем између 1689. и 1690. године. Тек након повлачења Турака испред Аустријанаца 1718. године, поново су се враћале у живот многе старе насеобине у овом крају, али повратком Турака 1739. године поново су се појавиле миграције становништва. Постоје подаци о малом броју кућа у тадашњим селима овог краја. Веома занимљиво да се у тим подацима нигде не помиње село Свине (данашњи Петровац на Млави) као и многа друга данашња села.
  • Први подаци о насељу Свине датирају из 1820. године из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. Према “тевтеру арачком” из тог периода, нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина, и то: моравску, млавску, голубачку, Хомоље, Звижд, Пек и Рам. Село Свине у чијем ће земљишном атару касније настати село Петровац, припадало је кнежевини Млави. Свине је тада имало 89 кућа. Петровац се први пут помиње 1859. године. Насеље је никло на десној обали реке Млаве, наспам села Свине, и то као потреба администрације кнежевине Србије да се ту створи управно средиште власти за цео карј око реке Млаве.
  • Петровац на Млави је добио име по државном саветнику Милутину Петровићу, великом пријатељу књаза Милоша Обреновића и рођеном брату Хајдук Вељка Петровића. Спомен биста Милутина Петровића, човека по коме је град добио име, стоји од 4. јуна 2005. године на платоу испред зграде Скупштине општине Петровац на Млави.
  • Залагањем мештана и црквене општине 1869. године подигнута је и освећена Вазнесењска црква, јер је то био један од услова да се Петровац на Млави прогласи варошицом. Молбом од 19.1.1871.године 128 петровчана је тражило од Министарства унутрашњих дела да се Петровац прогласи варошицом. Указ о проглашењу Петровца за варошицу потписао је кнез Милан Обреновић 14.5.1873. године. У формирању и развоју Петровца на Млави велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари и т.д. Балкански ратови и 1. св. рат одразили су се на даљи развој Петровца. Упркос томе, занати и трговине се и даље развијају, а овај период карактерише и богат културно – забавни живот у месту. Организован је већи број забава, приредби, у чијој је реализацији истакнуто место заузимало чувено петровачко – певачко друштво « Зора» и дилетантцко позориште које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва «Зора», Гимнастичког друштва «Соко», Позоришног дилетантцког друштва «Млава». Са изградњом виционалне железнице 1912. године, Петровац на Млави још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње. Петровац на Млави доживљава свој даљи развој који се огледа у неговању занатства, трговине, школства, подизању културних и других институција, тако да је четрдесетих година ХХ века постао угледна српска варошица.