БИСТРИЦА

selo-bistrica-vodenica-1Ратарско сеоско несеље збијеног типа, на (205 m) обалама (већи део на левој) Бистричке реке, десне притоке Млаве 12 км ЈИ од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.072 ha. Име добија по бистрој изворској води. Округластог је облика. Обједиљује две “мале”: Горњу и Доњу. Део села – рурарлна целина са воденицама и ваљавицама – проглашен је просторно културно – историјском целином од великог значаја. Убраја се у стара српска села. Помиње се у XIV веку у оснивачкој повељи кнеза Лазара манастиру Горњаку, када су у атару постојала још два насеља – оба под именом Новац, расељена за време прве владавине кнеза Милоша. Турски извори из 1467. године бележе село Кушиљево (4 куће), чији се назив сачувао у имену потеса Кишљево, између Млаве и Бистричке реке. Године 1733. Бистрица броји 9 домова, а мештани су “Сербли чини војинственога под Видовцем”. Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Луку. Св. Јована, Ђурђевдан, Ђурђиц, Св. Арангела, Петковицу, Св. Илију и др.), стариначко и досељено са Косова, из Кавадара (Левач), Мораве (Аџибеговац), Хомоља, Кучајне, Црне Реке и Тимочке крајине. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,3 (1991). У Бистрици је погинуо Драгољуб Бата Булић, народни херој, чије име носи Основна Школа у Петровцу. Православна црква, у народу Ђеринац, посвећена је Св. цару Константину и царици Јелени, чији дан је и заветина, подигнута је 1937. године на темељима старог манастира (Ђеринац, Раван или Равње), за кога се претпоставља да потиче из доба деспота Стефана Лазаревића. У близини цркве налази се истоимени лековит извор. Асфалтни пут добија крајем 70-их година XX века, централни водовод (за 200 домаћинства) 1987. године, а телефонске везе 1989. године. Има дечји вртић, четвороразредну Основну Школу, дом културе (изграђен 1959-1961), споменик борцима палим у I и II светсјим рату, здравствену амбуланту (1997), Земљорадничку задругу “Бистрица” (основана 1997. године) са пољопривредном апотеком и откупним магационом и др.

БОШЊАК

BosnjakРатарско сеоско насеље збијено типа, на (160 m) источним падинама Сопотске греде, у долини кроз коју протиче бошњачки поток, десна притока Чокордина (28,7 km) 12 km западно од Петровца на Млави, Површина атара износи 862 ha. По предању, географски назив потиче од порекла (обласног имена) – Бошњаци, првих досељеника. Овалног је облика. Јужно од села, у подножју Липара (248 m), налази се извор врело, а у средини села је Баба Дуњин кладенац. Првобитно село налазило се до XVIII века, на Селишту, где су сада њиве. На брду Лазни има остатака старијег непознатог насеља (црепови, новац, разне алатке и др.). По ранијим административно – територијалним поделама припадао је наизменично Моравском (1818, 1822, 1844, 1861, 1910. и 1928) и Млавском срезу (1859. и 1867). Станивништво је српско (слави Св. Ђорђа, Св. Параскеву, Св. Стевана, Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Трифуна и др.; заветине Св. Тодор и Бели четвртак), старином са Косова, из Тимочке крајине (Валакоње и Шарбановац), Црне Реке, Баната (Баваниште), Звижда (Кучајна) и Млаве (Велики Поповац и Буровац). Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,3 (1991). Електрично осветљење добија 1955. године, телефонске везе 1993. године, а водом се снабдева из копаних бунара. Има четвороразредну Основну Школу (у државним шематизмима први пут се помиње 1905. године), дом културе и др.

БУРОВАЦ

BurovacРатарско сеоско насеље збијеног типа, на (196 m) странама Буровачке реке, леве притоке Бусура, с обе стране пута ка Свилајнцу, 16 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.569 ha. На путу ка Ђурицу налази се извор Немања. По предању, назив води порекло из времена настанка села, када се земљиште које је угрожавало насеље обурвавало. Обједињује три “мале”: Горњу, Доњу и Радојевску. Сматра се да је основан у првој половини XVIII века, у време аустријске окупације Србије. Кроз историју више пута мења топографски положај (Стари Буровац, Селиште и др.). Помиње се 1820. године, када броји 37 кућа (1859 – 83 куће, 1928 – 197 кућа и 1.545 житеља итд.). Становништво је српско (слави Св. Аранђела, Св. Николу, Св. Луку, Св. Јована, Ђурђиц, Ђурђевдан и др.; заветина Бели Петак; вашари По