Пре тачно недељу дана били смо део историјског тренутка за нашу општину. Нов мост, који је пуштен у саобраћај, уз присуство председника републике, показатељ је колико смо јаки када смо заједно и колико великих и важних ствари можемо учинити када смо заједно. Уједно, овај мост је и то ћу први пут рећи, мој лични успех, јер је остварење циљева које сам сам себи задао када сам почињао да се бавим овим послом : 4 потпуно реконструисана и нова моста – 2016. године у Каменову, 2019. мост у центру града, 2021. године пешачки мост у парку и сада 2023. године нови мост код солитера. Са реконструкцијом, односно изградњом моста код солитера, завршен је један инфраструктурни циклус, а то значи да сам ја, али и сви ви који ми годинама указујете поверење, да смо заједно учинили велику ствар и оставили будућим генерацијама  стабилне и безбедне главне путне саобраћајнице, које никоме више неће бити терет, већ само погон за даљи развој.Мислим да сви ми, још увек нисмо у довољној мери свесни значаја ових реконструкција. За све нас, у овом тренутку је било најзначајније да повратимо функционалност у граду за обаваљање свакодневних послова, али ако погледамо даље, у будућност, ми смо заправо скинули велики безбедносни, саобраћајни и финансијски терет будућим нараштајима и то је једна од бољих страна политике и оно због чега вреди борити се и не одустајати. Нећу дозволити никоме да овај тренутак великог успеха поквари или унизи значај, јер је ово успех свих нас и зато желим ову победу да поделим и захвалим на вери коју сте имали током годину дана док је мост био затворен, на стрпљењу и разумевању. Хвала вам.

Некако се, сасвим случајно и непланирано догодило да нас у овом периоду очекује још један важан и историјски дан за нашу општину. Пре 45 година у Петровцу је изграђена зграда садашњег вртића, а  у петак ћемо, уз присуство министарке просвете, положити камен темељац за изградњу новог вртића. Инвестиција вредна скоро 200 милиона динара, имаће око 1300 квадратних метара и 200 нових места. За годину дана, колико је у плану да траје изградња, наша деца ће бити обезбеђена и ниједном детету неће више бити ускраћено предшколско образовање. Нов објекат биће изграђен по светским стандардима и ни по чему се неће разликовати од вртића у великим градовима, па и европским градовима. Велики проблем решавамо родитељима и будућим родитељима, али и васпитачима, а мени остаје да се надам да ћемо једног дана и овај капацитет прерасти са бројем деце и са радошћу градити нове предшколске установе.

Оно на шта бих се сада осврнуо је онај тежи део бављења политиком. С обзиром на то да знам колико је ово питање изазвало незадовољства и полемике  међу грађанима, а много је неистинитих информација изнето, желим да се и лично овим поводом обратим и разјасним неке ствари. Реч је о бесплатним уџбеницима за ђаке, као и о амандману који је одборник поднео, а односи се управо на обезбеђивање бесплатних уџбеника из буџета општине.

Пре свега што желим да кажем је да када смо сазнали да је град Београд донео одлуку о бесплатним уџбеницима, осетили смо исто што и сви и запитали се због чега би наша деца била у лошијем положају од деце у Београду. Одмах смо почели да разматрамо могућност и начин на који би то било могуће и код нас. Прикупљали смо податке и дошли до цифре од преко 23 милиона динара за уџбенике за ученике основних школа. 23 милиона динара! Из нашег буџета, који је такав какав је, издвајамо 30-35 милиона динара за инвестиције – путеве, пројекте, обавезе преузете пројектима и друго. Дакле, да бисте сви били свесни висине износа средства о којима говоримо – 23 милиона за уџбенике наспрам 30 милиона за годишње инвестиције. У реду, цифра је била огромна, да видимо шта још можемо. Контактирали смо министарство за неразвијене општине, шаљемо им податке. Притом, у овом питању нисмо једини, ту је још немали број општина који се налази у сличној ситуацији и изражава незадовољство. Оно што даље треба имати у виду је да је година већ одмакла, готово пола године је прошло, уџбеници су већ купљени од стране родитеља, а шта то за буџет значи – значи да су многи уговори потписани, а обавезе преузете, односно средства су или потрошена или резервисана. Нисмо у ситуацији да имамо на располагању 23 милиона која ћемо од нечега одузети и определити за бесплатне уџбенике. Тако да и пре него што смо дошли до скупштине и амандмана, ово питање је разматрано, одговорно и рационално, а не политички, јер сматрам да то није добро ни за једног грађанина ове општине. 

Ту долазимо до другог дела ове целе приче, политичког дела. Добијамо амандман на ребаланс буџета са предлогом да се обезбеде бесплатни уџбеници на тај начин што ће се средства узети са позиције на којој су предвиђена средства за рад удружења грађана и са још једне једне, на којој су опредељена средства за израду пројектне документације за водовод у насељу Кнежица.  Још једном желим да напоменем да се идеја о бесплатним уџбеницима не може оспорити и да је сасвим јасно да нико против таквог предлога не може бити, али оно што јесте спорно је намера одборника Вићентијевића, начин и тренутак у коме је овај амандман изнет.

За све оне којима није позната чињеница, господин Вићентијевић је дуги низ година био на месту директора највећег јавног предузећа у општини – КЈП „Извор“ и врло је добро упознат како функционише управљање буџетом. Оно што желим да свима јасно ставим до знања је да је у напред знао да је овакав један предлог немогућ и неизводљив, а ипак је, знајући колико је ово питање грађанима важно, изашао са оваквим предлогом, а све зарад личне популаризације и прикупљања политичких поена. Дакле, не постоји теоријска шанса, да неко ко је управљао буџетом највећег јавног предузећа општине и присуствовао свим колегијумима, већима и скупштинама општине, не зна да је то што тражи односно начин на који тражи пре свега незаконит, а затим и фактички неизводљив. Средства  и позиције у буџету о којима он говори, су средства која су већ резервисана, односно обавезе преузете због закључених уговора. У питању су уговори са удружењима грађана, којима су средства опредељена на основу јавног конкурса и  средства која су заузета због закљученог уговора за израду пројектне документације за водовод у Кнежици. На крају крајева и као одборник у скупштини општине, могао је ту информацију да добије, и требао је да је има  с обзиром на то да је учествовао у изгласавању буџета за 2023. годину. Апсолутно није спорно ни то да као одборник, господин Вићентијевић треба да заступа ставове грађана, али исто тако то мора чинити у складу са заклетвом коју је положио на истом том месту, а која каже да ће часно и одговорно вршити дужност одборника у интересу грађана општине Петровац на Млави.

Из тога можемо закључити да је желео две ствари – прва је да начелник управе и ја добијемо кривичне пријаве, јер је чланом 362а Кривичног законика прописано да одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Други исход био би потпуна блокада општинског буџета, преузимање контроле буџета од стране Министарства финансија и један општи колапс, јер би сва плаћања од стране општине стала, не бисмо могли ни плате да исплатимо. Тако да поштовани грађани, намера која се крије иза овог предлога није нимало часна, поштена и одговорна и врло је важо да то сви знају, јер никада нисам дозвољвао да се моји суграђани обмањују некаквим популистичким мерама и да политиканство превлада над здравим разумом.

У сваком случају последице овог потеза нису добре, људи су и даље незадовољни, а одборницима је стављена малтене мета на чело. Да само знате са каквим се коментарима ови људи сусрећу, људи који су радни људи, имају своје послове, имају породице и издвајају време за своју општину.  Да ли је  нормално и у реду да ти људи добијају разне негативне епитете са жељама да немају среће ни они ни њихова деца. Ја сматрам да то није нормално и још ћу се више борити и трудити да у скупштину општине никада не дођу људи са таквим речником и понашањем. Јер то није заједница у којој желим да живим. Ето то је последица када се бавите политиканством и када вам намера није часна и поштена. Ја чврсто стојим иза мојих одборника и пружам подршку за све што чине и кроз шта пролазе.

Када је реч о следећој буџетској години, свкако да ћемо узети у разматрање, као што смо то већ чинили, али онда морамо сви бити свесни једне ствари – буџет је такав какав је и извесно се зна колики ће бити. Уколико желимо да одвојимо 25 милиона динара за бесплатне уџбенике, морамо сви бити свесни, да у том случају, неке друге ствари неће моћи да се реализују. Дакле, ако смањимо ниво финансија за невладина удружења, која притом покривају и омладинску политику, може се десити да следеће године нећемо имати многе манифестације,  ни новца за рад омладинских секција бројних КУД-ова, и других удружења грађана, Дани Петра Добрњца и Жумаријада, Рокеријада, Бачијада, неће сигурно моћи на овом нивоу да се организују, дајем вам као пример само неке од наших најпосећенијих манифестација. Спортска удружења такође не би могла да добијају износе као до сада. Нису у питању мала средства да би се то неосетно пребацило са једне позије на другу, буџет је ограничен и просто уколико желимо једну овакву скупу меру, морамо негде другде направити рез. Ствари тако функционишу и заправо ништа није бесплатно.

Друга ствар коју желим да напоменем, а која је јако важна – многи од вас можда нису упознати да Министарство просвете у сарадњи са школама већ обезбеђује помоћ за школовање за ученике слабијег материјалног стања, а поред тога, ученици који неким случајем не добију помоћ на овај начин, имају могућност да преко Центра за социјални рад, остваре ово право. Заправо, правилник о начину остваривања права на помоћ за школовање, који је усвојило Општинско веће, прописује неколико услова и ситуација у којима је могуће остварити ово право.  Свако ко сматра да је на неки начин угрожен, може се обратити Центру за социјални рад и добити више информација у вези оствариавања овог права.

Сада бисмо могли на широко да расправљамо о нивоу социјалне политике коју желимо да примењујемо, али у ситуацији у којој немамо  приходе као Норвешка или Шведска, мислим да је сасвим коректан тренутни сет мера који имамо, односно, они који су најугроженији могу рачунати на неку врсту подршке. У сваком случају, пошто као и  ви сматрам да наша деца и образовање наше деце нису мање важни од деце у Београду,  ми ћемо наставити да тражимо начин и помоћ од републичких органа за реализацију ове мере. Надамо се да ћемо наићи на разумевање и подршку, као што смо и до сада имали, јер би то за све нас била најбезболнија опција.

На крају желим да обавестим наше суграђане да од првог јануара општина преузима и обавезу плаћања трошкова јавне расвете у сеоским насељима. До сада то није био случај, сеоска домаћинства су из свог сопственог буџета заједно плаћала јавну расету и то никако није било фер и поштено. Од првог јануара се то мења, плаћање јавне расвете постаје обавеза општине. Ми добијамо са једне стране обавезу која ће нас коштати око 20 милиона динара, али на овај начин све грађане наше општине стављамо у равноправан положај и то је оно што је важно.

Још нешто желим да додам, као председник општине стекнете много непријатеља, и много пријава, али све то дође и прође, проћи ће и доћи ће нове политике и нве власти, али када све то прође, иза мог имена остаће четири моста, пут Петровац-Жагубица, Петровац-Пожаревац, веома важне саобраћајнице као што су Велико Лаоле-Мало-Лаоле, Каменово-Забрђе, Бошњак-Лопушник, Везичево-Златово, Буровац-Бусур и још много тога. Реконструисали смо школе, сетите се само како је изгледала школа у Каменову, а како изгледа данас,  решили смо проблем прокишњавања Средње школе „Младост“, решили смо доста тога у образовању, када је у питању реконструкција школа. На крају, заборавили смо колико је само уложено средстава у заштиту од поплава. Међутим, ни то све није довољно, јер све што смо донели из Београда, одборници Српске напредне странке, а данас и Социјалистичке партије Србије,  све то треба и одржавати, а велики се новац троши и на одржавање система. Знате ли да смо прошле године у мају или јуну имали већу количину падавина по квадратном метру, него што је то било 2018. године, када је пукла брана у Бусуру и када смо имали највећу поплаву у историји наше општине. Цео систем је издржао, е то су резултати. Ја да се бавим демагогијом нећу и не умем на тај начин да функционишем.

Учинићемо све што је у нашој моћи, разговараћемо са грађанима када је у питању буџет за 2024. годину, када су у питању бесплатни уџбеници, разговараћемо и са Републиком, али је врло важно да имамо здраву политику, која није свађалачка и да доводимо у заблуду грађане општине Петровац на Млави, јер не знају сви грађани како функционише буџет и шта се може, а поготово када.

И за крај, како би грађани знали где одлази њихов новац и колико улажемо у образовање:

у основно образовање – 124.457.000  динара, у шта улази и ђачки превоз који износи 37.270.000,

у средњешколско образовање – 17.150.000 динара,

предшколско обраовање – 133.245.180 динара,

за студентске стипендије – 9.000.000 динара,

укупно дакле за сектор образовања издвајамо 283.852.180 динара, готово трећину укупног буџета општине.