Поштовани суграђани,
ред је да се обратим поводом актуелних збивања. С обзиром на то да је у суботу одржан протест, и да сам том приликом адресиран као главни кривац за стање наше реке, осећам моралну обавезу да прокоментаришем читаву ситуацију.
Пре свега, желим да кажем да у потпуности подржавам моје суграђане који су еколошки освешћени и брину о реци по којој општина носи назив и за коју нас веже толико лепих успомена. Ову општину чине људи који у њој живе и од људи и зависи каква ће нам општина бити. Када су људи освешћени и савесни, квалитет живота у једној заједници може бити само бољи. Када постоји активно грађанство, то значи да ми имамо заинтересовану јавност која прати шта се дешава, не само у екологији, као што је сада случај, већ и у здравству, образовању и другим сферама. Суштина је да грађанство уочи проблем од јавног значаја и да га адресира јер на тај начин води бригу о неком јавном добру. Дакле, поред званичних институција које функционишу, као што је општина, за коју стално понављам да је сервис грађана, исто тако мора постојати и грађанска кулура и партиципација. И управо је један од начина за исказивање забринутости или незадовољства јавно окупљање. Тако да ја са тим немам никакав проблем и као што сам рекао и подржавам, јер само заједно можемо изградити заједницу по нашој мери.
Оно са чим пак, имам проблем, јесу оптужбе да је општина главни кривац за стање реке Млаве и са јако тешким оптужбама као што су „Општина је главни кривац за стање реке или општина је убица реке“. Мислим да свако иоле разуман схвата да то нема никакве везе са истином , да је заправо, сасвим супртоно од тога. Зато се искрено надам и не желим да верујем да једна овако важна иницијатива има политичку конотацију и позадину од стране појединаца, јер би то значило њену дискредитацију и лажно залагање за решавање проблема. Морам да кажем и то да, када смо пре пар година одржали састанак са представницима удружења „Млава није сама“ ми јесмо испоштовали наш део договора. Договорено је било да се на Скупштини усвоји закључак о приступању изради Студије кумулативног утицаја изградње МХЕ на току реке Млаве узводно одПетровца и у самој општини,што је и учињено, средства су била опредељена, а на представницима удружења је било да нађу стручно лице које ће студије израдити. Након тог састанка, више се нико није јављао нити су нашли некога ко се тиме бави. Колико сам разумео, јако мало има стручних лица те врсте, а с обзиром да су представници удружења у тим водама, на њима је било да тај део обаве. И на томе се сва прича и ангажовање завршило.
Када је реч о осталим захтевима, које сам прочитао у медијима, јер их ја нисам добио, ситуација је следећа: за фарму смо више пута покушавали да нађемо решење и заједнички језик, али безуспешно. То је дугогодишњи проблем кога смо врло свесни, али се налазимо у пат позицији. Покушано је са третманом отпадних вода алгама, али то није дало очекиване резултате. Тренутно интензивно радимо на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода које ће регулисати загађење реке у доњем делу Млаве, низводно од града. Као што сам и раније сасвим отворено рекао, све док не будемо били у ситуацији да обезбедимо друга радна места за 50 радника колико фарма запошљава, нисмо у ситуацији да тај проблем другачије решимо. И то и даље стоји, јер 50 породица које од тог посла живе, не могу бити на улици. Интензивно радимо и на довођењу инвеститора, али с обзиром на недомаћинско поступање претходних власти, тај посао је знатно отежан, јер до повратка касарне у наше власништво, као што знате, нисмо имали ниједно парче земље које бисмо могли да понудимо неком инвеститору. Што се мини хидроелектране тиче, као што сам рекао и онда то понављам и сада, у нашој општини их неће бити. Објекат који постоји у Ждрелу је преливна брана, а не МХЕ. Са друге стране, немам ни моћ нити могућности да утичем на дешавања и политику у другим општинама. Верујем да су у суседној општини свесни утицаја МХЕ, али ја заиста не могу да се мешам и да утичем на било које ствари у тој општини или било којој другој. То сам рекао и пре пар година, то и сада понављам. Дакле нити сам давао лажна обећања тада, па тако нећу ни сада. То је просто ствар која је ван мојих могућности. Што се тиче захтева да се бришу МХЕ из просторног плана, нисам сигуран на који се план мисли. Али у нашем просторном плану и другим планским документима ни не постоје МХЕ. Желим да додам и да смо реаговали у августу, када је такође постојала бојазан да је Млава загађена. Обавештен је Завод за јавно здравље Пожаревац, вода је узоркована а физичко-хемијск анализа је показала да је вода микробиолошки исправна.
Оно што грађани морају знати је , да се ми јесмо консултовали са водном инспекцијом око стања Млаве и пре него што су протести заказани. Оно што је нама речено је да је водостај Млаве, на историјском минимуму како на самом изворишту, тако и целим њеним током услед сушне сезоне. Приликом екстремно ниског водостаја реке Млаве какав је сада, а нарочито од почетка септембра, када је у реци минимум кисеоника, ерозиони материјал који се транспортује као транзитни нанос у природном свакодневном процесу, јако је видљив и чини прозирност воде обојену нијансом браон боје. Ја заиста нисам стручњак, зато смо се и консултовали и ово је одговор стручњака који смо добили. Они нас уверавају да биљни свет реке Млаве није угрожен. Видљиве су и природне алге реке Млаве у својој препознатљивој зеленој боји, као и друго растиње око и у реци Млави, односно, због ниског водостаја, видљивије су него иначе. Такође, рибља млађ и риба је у нормалном стању упркос смањеном дотоку кисеоника. Дакле, биодиверзитет или биолошка разноврсност која означава свеукупност врста животињског и биљног екосистема у овом случају на реци Млави није тренутно угрожен појавом нијансе браон боје у реци. Очекује се да се са падавинама, Млава врати у нормално стање.
Прошле недеље смо имали састанак са представницима „Србијаводе“ и „Водопривреда“. Разговарали смо о уређење водотока реке Бусур и заштити од поплава. Договрено је да уз прикупљање потребне документације и надлежних сагласности отпочну радови у најкраћем могућем року, на чишћењу корита и приобаља реке Бусур у дужини од око 2,5 км од моста на реци Бусур на уласку у Петровац на Млави из Великог Лаола па узводно, у катастарским општинама Петровац на Млави и Велико Лаоле. Овим радовима тј санацијом ће се обезбедити нормалан – безбедан проток реке Бусур кроз насељена места Велико Лаоле и Петровац на Млави а отварањем протицајног профила и каснијим одржавањем истог, у великој мери смањиће се ризици од плављења. Ово је једна сјајна вест, која ће добринети на првом месту безбедности наших грађана, али сигурно и на бољем стању и саме реке Млаве. Ми смо овом приликом питали за стање наше реке, када нам је речено да су почетком септембра извођени радови на уклањању спруда на ушћу реке Бусур у Млаву те да је то један од разлога за замућење реке. Такође, добили смо и информацију да је вршено и редовно одржавање на МХЕ, које је такође допринело замућењу.
Све у свему, према информацијама стручних људи и надлежних за питање реке, имамо уверавање да ситуација није критична. Искористићи прилику да подсетим све да је пре пар година, на моју иницијативу, Водопривреда извршила прочишћавање корита Млаве у граду. Било је ту и индивидуалних акција чишћења, које су прозиване и називане СНС-овским и тако даље… Желим да питам овом приликом, да ли је заиста битно ко је организовао чишћење, ако је добра ствар урађена, да ли мора све да се контрира или може некад и поштено да се пружи рука и честита када је нешто добро. Зато не прихватам оптужбе на мој рачун или рачун мојих колега да смо главни кривци за стање наше реке, које притом и није тренутно нарушено. Ја сам на Млави одрастао, поред Млаве живим и сада као председник општине апсолутно бринем о реци и апсурдно је да се врши оваква замена теза. Апсолутно су нетачне тврдњње да нико ништа не ради по питању Млаве.
Ми ћемо стање наставити да пратимо и да уз помоћ стручњака предупредимо погоршавање ситуације колико је то у нашој моћи.