Свим грађанима општине Петровац на Млави у име председника општине и општинског руководства желимо срећан Дан општине Петровац на Млави.
У наставку текста можете прочитати историјат обележавања овог свечаног дана кој је написао господин Аца Гера Животић.
Дан општине Петровац на Млави је 4. јуни слави се сваке године. То траје већ равно 20 година. Док се раније славили други датуми и било је другачије. Из околних села Седиште среза овде је премештено 1842 год. Тада је направљена и сазидана Среска кућа. Место се до 1859 год. звало Свиње, протезало се на левој обали Млаве. Оно је састављено је и из другога, које је било на десној обали реке Млаве званог Пенавац. А већ 1860. год. га кнез Милош прозове у Петровац. Наше место добило статус вароши 1873. године и одобрено је да може држати вашар. Као општинска слава уједно и име нове цркве од 1869 је „Вазнесење господње“ или Спасовдан. Тога дана славила је цела варош уједно и тадашња општинска власт. После службе у цркви, улицама ишла је литија. У знак весеља и славе пуцале су општинске и црквене прангије. Водило се коло у порти цркве а у општини је резан славски колач и др. Тако је трајало све до Другог светског рата. Доласком Ослободилаца и нове партизанске власти много чега се променило. Почео се славити се 8. октобар. Почетком октобра 1944. год. трајале су још увек борбе за ослобођење а са истока преко Дунава од правца: Неготин, Зајечар, Жагубица марширао је Трећи Украјински корпус или Црвена Армија. У садејству Црвене Армије са маршаловом НОВЈ – 25-ом дивизијом и делом некада- шњег Пожаревачког партизанског одреда, ослобођена је варош и седиште среза.
8.октобра у Социјалистичкој Југославији славио се дан ослобођења и дан општине и тако све до 2000. године и Демократских промена такође октобра месеца. У ФНРЈ славило се радним победама, отварањем нових фабричких погона и установа. Наравно циљано да тога дана буде све у духу тога времана и свечано. Увек уз пригодан програм, свечане академије, поделу награда и повеља заслужнима и др. или спортске утакмице, драмске представе или изложбе. Уз неизбежне реферате о ослобођењу и изградњи. Полагани су венци на спомен костурницу у градском парку и др. Уједно тога дана био је и Трећи вашар, а опет некада давно називан трећи вашар за св. Тому. Тога дана била је и велика смотра стоке, крава и јуница, где су бирана најбоља грла. После 5. октобра дошло је до одређених промена. Окретало се новим и савременим токовима али опет кроз враћање старе Млавске и Српске традиције. Са пролећа 2002 год. Скупштинском одлуком општине Петровац укинут је стари 8. октобар као дан општине, а узет је 4.јун. Вашар није укинут али временом изгубило се интересовање за истим. Дан ослобођења 8. октобар још увек се слави. Општински грб није промењен и он датира још од половине осамдесетих година 20 века. Од 2002. год. славио се дан општине у Млавском салону, пријемом, литијом низ улице града, као и резањем славског колача. Свечаном седницом СО-е уз мањи број званица и гостију. То се касније већ од 2004 год. изменило и проширило. Остао је исти тј. нови дан општине 4. јун. То је дан када се први пут чуло ново име Петровац. Замењено старо које баш није било поетично и лепо. Пролећа 2005 год. подигнут је споменик Млавском кнезу Милутину Петровићу – Ери, по коме је по једној и званичној верзији варош, касније град Петровац добио име. То је урађено на предлог удружења Петровчана (које је водио Раде Стојићевић – Моравац) као и званичне публикације и студије коју је написао др. Ненад Урић из Института за савремену историју Београд. Још пре 30 год. у време председника СО-е Слободана Миловановића. Но већ 2007 год. утицајем пожаревачких истраживача, хроничара, писаца, покушало се да се оповргне оваква и званична прича. Појављивали су се одређени написи како је град добио име…
Не по Милутину Петровићу – Ери рођеном брату хајдук Вељка и Млавском кнезу, већ по несрећно преминулом сину од Станојла Петровића, официру и ађутанту кнеза Милоша, могуће, али докази овде нису баш много чврсти за ову нову истину. Међутим аутор ових редова недавно је пронашао новински чланак, у коме се пише како је кнез Милош пролазећи низ Млавски крај а у путу за Брестовачку Бању свратио у ово место и по војводи Петру Добрњцу наденуо име овом месту, променио у Петровац. Наравно и ово уноси забуну. За сада треба се држати званичних података. Пре Другог св. рата и мало после, звао Петровац (пожаревачи) па онда Петровац на Млави до данас….
Сада се слави рекосмо 4. јун већ 20 година уз многе свечаности и масовније, уз пригодан програм разноликог садржаја. Уз спортске и културне манифестације а то траје неколико дана. Завршава се свечаном седницом СО-е уз присуство одборника, чланова општинског Већа, гостију, званица, грађана уз поделу признања и награда заслуженим појединцима, фирмама и предузећима уз пригодан програм….
Литература: „Кнежевина Србија“ – Милан Ђ. Милићевић 1876. год. и личне белешке аутора овог текста.
Написао: Аца Животић – Гера, писац и хроничар Млавскога краја.