Промоција прве песничке збирке младе ауторке Јоване Кокоресковић, одржана је у нашој библиотеци, у петак 10. јануара. Материјал од 500 песама које је ауторка сачинила, резултирао је одабиром стотинак најуспелијих песама које чине ову збирку.
Јована је рекла да се поезијом бави још од раног детињства, али да је тек у средњој школи професор Данило Радојковић препознао њен таленат. Пратио је и подстицао њен књижевни рад настојећи да изворност њеног песничког исказа остане аутентична.
За своје песме Јована је добијала и награде и свакако треба истаћи њене две треће награде на републичком конкурсу „Холокауст – култура сећања“, једном за песму „Вила“, други пут за „Последњу песму“.
Шта рећи о збирци „Тражећи себе“ ове младе ауторке?
То је збирка изузетно зрелих песничких остварења. Понекад се чини да их није писао неко ко има свега 19 година. Њена поезија осликава егзистенцијални немир и стрепњу бића пред пролазношћу свега постојећег али, она поседује и младалачку свежину израза и страсти према животу као вредности по себи. Њена стилска средства су: интерсубјективност – дисперзивност лирског субјекта, хетеронимичност тј. сагледавање света из перспективе више субјеката (и мушких и женских), успостављање релационих односа између говорних лица у песми, онеобичавање поетског садржајa.
То је збирка стихова широког распона. Глас је душе која воли, пати и тражи свој пут, размишља о свету који је окружује тражећи смисао свуда и у свему… Одговори које налази често су бол, што младу песникињу никако не зауставља у томе да и даље трага за одгонетањем тајне живота и света.
О поезији Јоване Кокоресковић говорио је професор Данило Радојковић.
Њене стихове казивали су Анђела, Исидора и Филип, а наша библиотека је те, десете јануарске вечери, заиста била кутак, за један блистав и непоновљив поетски тренутак.
