ОСНОВНА РАЗВОЈНА ПОЗИЦИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Петровац из ваздухаТериторија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејсажом и родном земљом на којој све добро успева. Заузима површину од 655 километара квадратних на којој у 34 насеља живи 46414 становника у 11437 домаћинстава. Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове Општине. У административном погледу општине Петровац припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац.

На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом и аутопутем Београд – Ниш, на другој страни.

Град Петровац, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом. У њему према попису из 2002. године живи 8800 становника.

Просторна организација Општине формирана је под утицајем природних услова, превасходно рељефних, геолошких и климатксих карактеристика. На овом простору се налазе најплоднија пољопривредна земљишта, насеља, индустријске зоне као и најважнији инфраструктурни објекти. Обезбеђивање рационалног концепта организације, уређења и коришћења простора представља један од глобалних приоритета укупног развоја општине, што ће се остварити равномерним распоредом привредних активности, стварањем квалитетнијих услова живота, комплетирањем подручја свим видовима инфраструктуре и функционалном диференцијацијом насеља у складу са заштитом животне средине.

Наставиће се са урбанизацијом Општинског центра уз развој централних функција уз стварање услова за обављање одређених функција у секундарним сеоским центрима у циљу задовољења сопствених и потреба гравитирајућих насеља чиме ће се омогућити функционални развој мреже насеља у Општини. Ради остваривања концепта, рационалне организације и коришћења простора, израдиће се најпре генерални план за град Петровац, као и регулациони планови за нека секундарна сеоска насеља уз резервисање простора за експатацију рудника „Мелница“.

Историјски развој Петровца

Стари ПетровацОпштина Петровац налази се у средњем току реке Млаве, на  истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Према тефтеру арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље), Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Варош Пожаревац припадала је кнежевини моравској, а село Свине у чијем ће земљишном атару касније постати место Петровац, припадало је кнежевини Млави.

Село Свине било је насељено српским становништвом, домородцима и досељеницима. 1827. године у селу је било 67 домаћинстава које се бавило земљорадњом и сточарством а налазило се при брду са леве стране Млаве, и по броју домова издвајало се у групу од пет највећих села у млавској кнежевини.
Земљишни атар и привредне површине простирале су се на обе реке Млаве.
Баш због тога, испод села на Млави је саграђен мост преко којег су становници Свине прелазили и обрађивали земљу на десној страни реке. На том простору, са десне стране Млаве, наспрам Свине, постало је село Петровац 1860. године, и то првенствено због потребе администрације кнежевине Србије: да се ту створи управно седиште власти за цео крај око реке Млаве. Иначе, Петровац је добио име по државном савет