ОСНОВНА РАЗВОЈНА ПОЗИЦИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Петровац из ваздухаТериторија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејсажом и родном земљом на којој све добро успева. Заузима површину од 655 километара квадратних на којој у 34 насеља живи 46414 становника у 11437 домаћинстава. Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове Општине. У административном погледу општине Петровац припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац.

На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом и аутопутем Београд – Ниш, на другој страни.

Град Петровац, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом. У њему према попису из 2002. године живи 8800 становника.

Просторна организација Општине формирана је под утицајем природних услова, превасходно рељефних, геолошких и климатксих карактеристика. На овом простору се налазе најплоднија пољопривредна земљишта, насеља, индустријске зоне као и најважнији инфраструктурни објекти. Обезбеђивање рационалног концепта организације, уређења и коришћења простора представља један од глобалних приоритета укупног развоја општине, што ће се остварити равномерним распоредом привредних активности, стварањем квалитетнијих услова живота, комплетирањем подручја свим видовима инфраструктуре и функционалном диференцијацијом насеља у складу са заштитом животне средине.

Наставиће се са урбанизацијом Општинског центра уз развој централних функција уз стварање услова за обављање одређених функција у секундарним сеоским центрима у циљу задовољења сопствених и потреба гравитирајућих насеља чиме ће се омогућити функционални развој мреже насеља у Општини. Ради остваривања концепта, рационалне организације и коришћења простора, израдиће се најпре генерални план за град Петровац, као и регулациони планови за нека секундарна сеоска насеља уз резервисање простора за експатацију рудника „Мелница“.

Историјски развој Петровца

Стари ПетровацОпштина Петровац налази се у средњем току реке Млаве, на  истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Према тефтеру арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље), Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Варош Пожаревац припадала је кнежевини моравској, а село Свине у чијем ће земљишном атару касније постати место Петровац, припадало је кнежевини Млави.

Село Свине било је насељено српским становништвом, домородцима и досељеницима. 1827. године у селу је било 67 домаћинстава које се бавило земљорадњом и сточарством а налазило се при брду са леве стране Млаве, и по броју домова издвајало се у групу од пет највећих села у млавској кнежевини.
Земљишни атар и привредне површине простирале су се на обе реке Млаве.
Баш због тога, испод села на Млави је саграђен мост преко којег су становници Свине прелазили и обрађивали земљу на десној страни реке. На том простору, са десне стране Млаве, наспрам Свине, постало је село Петровац 1860. године, и то првенствено због потребе администрације кнежевине Србије: да се ту створи управно седиште власти за цео крај око реке Млаве. Иначе, Петровац је добио име по државном саветнику Петровићу, пријатељу кнеза Милоша Обреновића.

Становници Свине напуштали су старо село и настањивали се на десној обали Млаве, где су формирали ново село Петровац.
Залагањем мештана и црквене општине 1869. године подигнута је и освећена Вазнесењска црква, јер је то био један од услова да се Петровац прогласи варошицом.

Молбом од 19.1.1871.године 128 петровчана је тражило од Министарства унутрашњих дела да се Петровац прогласи варошицом. Указ о проглашењу Петровца за варошицу потписао је кнез Милан Обреновић 14.5.1873. године.
У формирању и развоју Петровца велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари и т.д. Балкански ратови и 1. св. рат одразили су се на даљи развој Петровца. Упркос томе, занати и трговине се и даље развијају, а овај период карактерише и богат културно – забавни живот у месту. Организован је већи број забава, приредби, у чијој је реализацији истакнуто место заузимало чувено петровачко – певачко друштво « Зора» и дилетантцко позориште које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва «Зора», Гимнастичког друштва «Соко», Позоришног дилетантцког друштва «Млава». Са изградњом виционалне железнице 1912. године, Петровац још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње.
Петровац доживљава свој даљи развој који се огледа у неговању занатства, трговине, школства, подизању културних и других институција, тако да је четрдесетих година ХХ века постао угледна српска варошица.

Манастири

            Манастир БлаговештењеМноги стари народи, знајући своју историју, стару и по неколико хиљада година, понављајући је и поносећи се њоме, улетели су у неку в рсту гордости, па их то начини онаквима каквим их знамо, и по добру и по злу, као на пример Грци и Римљани, са свом својом паганштином и разним филозофским лутањима.
Ми Срби са ових простора а и много шире своју историју добро знамо – само од периода „крштене историје“, т.ј. од када смо постали крштен народ. Ту су нам и сва богатства, баш како нам и сама реч ”богат”  каже, у Богу вредан. Баш зато највредније у нашем крају поред и на првом месту добрих људи јесу манастири.

Задужбинарство у смислу подизања цркава и манастира никада се није запостављало ни код српских владара ни код способних за то људи. Стајући у ред са великим српским царевима, краљевима, деспотима, кнежевима, војводама  који су подизали у нашем земљама а и нашем крају, и онда када је било најтеже, под турским покором, стоје сви они обични људи који од своје сиротиње или свог малог богатства, издвојише да саграде Богомољу на корист своју и свих.
Тако, у нашем крају поникоше манастири, дела великаша и скромних људи са узвишеном лепотом косовских Дечана, као што је манастир св. Тројице у Ждрелу и Решковица у истом подхомољском месту, која се до душе још гради, на свој упечатљив, испод земље утемељен спратом обличник.

Колико је освештена земља Петровачког краја, ко зна каквим красним у своје време задужбинама, рећи ће нам историчари и археолози, јер неколико десетина манастиришта, остатака темеља има у околини од само неколико квадратних километара у улазу у горњачку клисуру. Казивање да је то „Света Гора“ хомољска са толиким некада бројем манастира, монаха и митрополијом које су изградили са Синаја арапском најездом прогнани монаси, сведоче многи показатељи.

Природни потенцијали

Река Млава ГорњакПољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају 74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва.

Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара. У друштвеном сектору се налази 24,5% шума чија је организација и управљање поверено ЈП „Србијашуме“ – Шумском газдинству „Северни Кучај“. Просечна дрвна маса се углавном користи као огревни материјал, а свега 30% као техничко дрво. Богатство шума је увећано шумским плодовима (лековито биље, печурке, семена лишћара) чије је досадашње коришћење било недовољно. Даљи развој овог ресурса обухватаће обимније радове на континуираној примени одговарајућих мера заштите, подизању, санацији и узгоју шума, као и повећању бројности и разноврсности дивљаћи и унапређењу ловства.

На територији Општине налазе се значајна лежишта угља, песка, шљунка и мање резерве грађевинског материјала. У млавско-петровачком басену налазе се значајне резерве лигнита и мрко-лигнитног угља. Најдебљи угаљени слој је код Мелнице. У североисточном делу (Рановац, Кладурово) јавља се најстарији палеозоијски камени угаљ. На планинским теренима Хомоља откривене су одређене резерве кречњака пешчара који се користи као грађевински камен. Експлоатација црвеног пешчара и кречњака врши се на локалитету Ждрела. У наредном периоду неопходно је спровести додатна геолошка истраживања на локалитету Мелнице и урадити студију оправданости коришћења рудника, у циљу
експлоатације мрко – лигнитског угља.
Крај са свим својим еколошким богатством је потенцијални кандидат за добијање међународног сертификата за здраву храну тј подручје.

Воде

Велика вредност овога краја лежи у питкој и здравој води. Недавне анализе неких алги показаше да чистоћа воде у којој су нашли алге које само у Амазону живе је врхунска.

Територија општине Петровац има развијену хидрографску мрежу (Млава, Бусур, Витновница, Шетоњска река) чије су воде доброг квалитета углавном сачуване од загађења. Изграђене су три мини акумулације Бусур, Кореница и Ждрело, чија је основна намена регулисање бујица и заштита од поплава, а секундарна рибњаци и туризам.

Топла вода – Бања Ждрело

На десетом километру од Петровца према Жагубици налази се бушотина из које извире термоминерална вода изузетног квалитета, температуре 40 степени целзијусових која припада групи олигоминералних, сулфидних хомеотерми, због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика вода се према налазима Института за физикалну медицину и рехабилитацију РС и завода за интерне болести „Др Властимир Годић“ из Београда, третира да је врхунског квалитета  и може се користити у балнеотерапијске сврхе као допунско средство у лечењу хроничних обољења (реуматизам, псориаза, хронични акцем, последице траума и стањ