ОСНОВНА РАЗВОЈНА ПОЗИЦИЈА И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Петровац из ваздухаТериторија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејсажом и родном земљом на којој све добро успева. Заузима површину од 655 километара квадратних на којој у 34 насеља живи 46414 становника у 11437 домаћинстава. Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове Општине. У административном погледу општине Петровац припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац.

На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом и аутопутем Београд – Ниш, на другој страни.

Град Петровац, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом. У њему према попису из 2002. године живи 8800 становника.

Просторна организација Општине формирана је под утицајем природних услова, превасходно рељефних, геолошких и климатксих карактеристика. На овом простору се налазе најплоднија пољопривредна земљишта, насеља, индустријске зоне као и најважнији инфраструктурни објекти. Обезбеђивање рационалног концепта организације, уређења и коришћења простора представља један од глобалних приоритета укупног развоја општине, што ће се остварити равномерним распоредом привредних активности, стварањем квалитетнијих услова живота, комплетирањем подручја свим видовима инфраструктуре и функционалном диференцијацијом насеља у складу са заштитом животне средине.

Наставиће се са урбанизацијом Општинског центра уз развој централних функција уз стварање услова за обављање одређених функција у секундарним сеоским центрима у циљу задовољења сопствених и потреба гравитирајућих насеља чиме ће се омогућити функционални развој мреже насеља у Општини. Ради остваривања концепта, рационалне организације и коришћења простора, израдиће се најпре генерални план за град Петровац, као и регулациони планови за нека секундарна сеоска насеља уз резервисање простора за експатацију рудника „Мелница“.

Историјски развој Петровца

Стари ПетровацОпштина Петровац налази се у средњем току реке Млаве, на  истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Према тефтеру арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље), Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Варош Пожаревац припадала је кнежевини моравској, а село Свине у чијем ће земљишном атару касније постати место Петровац, припадало је кнежевини Млави.

Село Свине било је насељено српским становништвом, домородцима и досељеницима. 1827. године у селу је било 67 домаћинстава које се бавило земљорадњом и сточарством а налазило се при брду са леве стране Млаве, и по броју домова издвајало се у групу од пет највећих села у млавској кнежевини.
Земљишни атар и привредне површине простирале су се на обе реке Млаве.
Баш због тога, испод села на Млави је саграђен мост преко којег су становници Свине прелазили и обрађивали земљу на десној страни реке. На том простору, са десне стране Млаве, наспрам Свине, постало је село Петровац 1860. године, и то првенствено због потребе администрације кнежевине Србије: да се ту створи управно седиште власти за цео крај око реке Млаве. Иначе, Петровац је добио име по државном саветнику Петровићу, пријатељу кнеза Милоша Обреновића.

Становници Свине напуштали су старо село и настањивали се на десној обали Млаве, где су формирали ново село Петровац.
Залагањем мештана и црквене општине 1869. године подигнута је и освећена Вазнесењска црква, јер је то био један од услова да се Петровац прогласи варошицом.

Молбом од 19.1.1871.године 128 петровчана је тражило од Министарства унутрашњих дела да се Петровац прогласи варошицом. Указ о проглашењу Петровца за варошицу потписао је кнез Милан Обреновић 14.5.1873. године.
У формирању и развоју Петровца велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари и т.д. Балкански ратови и 1. св. рат одразили су се на даљи развој Петровца. Упркос томе, занати и трговине се и даље развијају, а овај период карактерише и богат културно – забавни живот у месту. Организован је већи број забава, приредби, у чијој је реализацији истакнуто место заузимало чувено петровачко – певачко друштво « Зора» и дилетантцко позориште које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва «Зора», Гимнастичког друштва «Соко», Позоришног дилетантцког друштва «Млава». Са изградњом виционалне железнице 1912. године, Петровац још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње.
Петровац доживљава свој даљи развој који се огледа у неговању занатства, трговине, школства, подизању културних и других институција, тако да је четрдесетих година ХХ века постао угледна српска варошица.

Манастири

            Манастир БлаговештењеМноги стари народи, знајући своју историју, стару и по неколико хиљада година, понављајући је и поносећи се њоме, улетели су у неку в рсту гордости, па их то начини онаквима каквим их знамо, и по добру и по злу, као на пример Грци и Римљани, са свом својом паганштином и разним филозофским лутањима.
Ми Срби са ових простора а и много шире своју историју добро знамо – само од периода „крштене историје“, т.ј. од када смо постали крштен народ. Ту су нам и сва богатства, баш како нам и сама реч ”богат”  каже, у Богу вредан. Баш зато највредније у нашем крају поред и на првом месту добрих људи јесу манастири.

Задужбинарство у смислу подизања цркава и манастира никада се није запостављало ни код српских владара ни код способних за то људи. Стајући у ред са великим српским царевима, краљевима, деспотима, кнежевима, војводама  који су подизали у нашем земљама а и нашем крају, и онда када је било најтеже, под турским покором, стоје сви они обични људи који од своје сиротиње или свог малог богатства, издвојише да саграде Богомољу на корист своју и свих.
Тако, у нашем крају поникоше манастири, дела великаша и скромних људи са узвишеном лепотом косовских Дечана, као што је манастир св. Тројице у Ждрелу и Решковица у истом подхомољском месту, која се до душе још гради, на свој упечатљив, испод земље утемељен спратом обличник.

Колико је освештена земља Петровачког краја, ко зна каквим красним у своје време задужбинама, рећи ће нам историчари и археолози, јер неколико десетина манастиришта, остатака темеља има у околини од само неколико квадратних километара у улазу у горњачку клисуру. Казивање да је то „Света Гора“ хомољска са толиким некада бројем манастира, монаха и митрополијом које су изградили са Синаја арапском најездом прогнани монаси, сведоче многи показатељи.

Природни потенцијали

Река Млава ГорњакПољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају 74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва.

Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара. У друштвеном сектору се налази 24,5% шума чија је организација и управљање поверено ЈП „Србијашуме“ – Шумском газдинству „Северни Кучај“. Просечна дрвна маса се углавном користи као огревни материјал, а свега 30% као техничко дрво. Богатство шума је увећано шумским плодовима (лековито биље, печурке, семена лишћара) чије је досадашње коришћење било недовољно. Даљи развој овог ресурса обухватаће обимније радове на континуираној примени одговарајућих мера заштите, подизању, санацији и узгоју шума, као и повећању бројности и разноврсности дивљаћи и унапређењу ловства.

На територији Општине налазе се значајна лежишта угља, песка, шљунка и мање резерве грађевинског материјала. У млавско-петровачком басену налазе се значајне резерве лигнита и мрко-лигнитног угља. Најдебљи угаљени слој је код Мелнице. У североисточном делу (Рановац, Кладурово) јавља се најстарији палеозоијски камени угаљ. На планинским теренима Хомоља откривене су одређене резерве кречњака пешчара који се користи као грађевински камен. Експлоатација црвеног пешчара и кречњака врши се на локалитету Ждрела. У наредном периоду неопходно је спровести додатна геолошка истраживања на локалитету Мелнице и урадити студију оправданости коришћења рудника, у циљу
експлоатације мрко – лигнитског угља.
Крај са свим својим еколошким богатством је потенцијални кандидат за добијање међународног сертификата за здраву храну тј подручје.

Воде

Велика вредност овога краја лежи у питкој и здравој води. Недавне анализе неких алги показаше да чистоћа воде у којој су нашли алге које само у Амазону живе је врхунска.

Територија општине Петровац има развијену хидрографску мрежу (Млава, Бусур, Витновница, Шетоњска река) чије су воде доброг квалитета углавном сачуване од загађења. Изграђене су три мини акумулације Бусур, Кореница и Ждрело, чија је основна намена регулисање бујица и заштита од поплава, а секундарна рибњаци и туризам.

Топла вода – Бања Ждрело

На десетом километру од Петровца према Жагубици налази се бушотина из које извире термоминерална вода изузетног квалитета, температуре 40 степени целзијусових која припада групи олигоминералних, сулфидних хомеотерми, због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика вода се према налазима Института за физикалну медицину и рехабилитацију РС и завода за интерне болести „Др Властимир Годић“ из Београда, третира да је врхунског квалитета  и може се користити у балнеотерапијске сврхе као допунско средство у лечењу хроничних обољења (реуматизам, псориаза, хронични акцем, последице траума и стања после прелома костију) као и за флаширање и тд.

Геотермални извор је на 9 км од Петровца на путу према Жагубици, на 1,5 км пре уласка у Горњачку клисуру. Налази се у ненасељеном реону у равници Млаве између села Мало Лаоле, Ждрело и Велико Лаоле
Надморска висина равнице Млаве на локалитету извора је 170 м а планински врх на 3 км одатле има висину 825 м, док је сам град са неколико околних села на надморској висини од 124 м.

Приоритет општине у наредном периоду мора бити примарна мрежа која због лоших техничко-експлатационих карактеристика представља уска грла те ће се побољшањем саобраћајних веза повезати и са путним комуникацијама вишег ранга. Смањењем разлика инфраструктурне понуде територије Општине, омогућиће се њен равномернији и интезивнији развој.
Пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају основну економску базу развоја Општине, те је и основни развојни циљ у овој области боље коришћење расположивих производних потенцијала и повећање обима прехрамбених робних фондова уз остваривање веће укупне и појединачне добити произвођача.

Туризам

Развој туризма је један од фактора који би требао да допринесе бржем активирању подручја Општине у циљу превазилажења неразвијености. Општина Петровац располаже природним и постојећим потенцијалима за развој појединих видова туризма Републичког ранга који у досадашњем периоду нису били искоришћени.
Оснивање Туристичог савеза општине је управо у току.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА

Географски положај

            Петровац се налази на 126 км од Беорада и око 80 км од слободне царинске зоне и луке Беорад – Смедерево.

Климатске карактеристике

            Средње дневне суме слободног сунчевног зрачења по месецима (Wh/m2)

I           II          III         IV        V         VI        VII       VIII      IX        X         XI        XII       сред. год.
11450 2300   3350   4950   6000   4950   6550   5950   4850   3200   1700   1200   3850

            Средња месечна температура ваздуха (ºС):
-0,3     1,3      6,3      11,0    16,3    19,2    20,2    19,8    16,7    11,5    5,4      2,0      10,8

            Средње месечне вредности релативне влажности ваздуха (%):
80       77       69       67       69       71       69       70       72       75       80       82       73

            Средња месечна брзина ветра (м/с):
1325   1469   1644   1850   1675   1538   1388   1432   1638   1513   1544   1369   1532

Лепоте и знаменитости у радијусу до 50 км

У непосредној околини:
Горњачка клисура, манастири Витовница, Горњак и Ждрело са конацима, река Млава, планине Велики и Мали Вукан са бројним врелима, изворима и налазиштима геолошких фосила…
У ближој околини:

Врело Млаве са рибњацима и хотелом, Крупајско врело са поточаром и топлим извором поред хладног врела, златоносни Пек у Нересници, пећина Церемошња, приредбе Хомољски мотиви у Кучеву, Љубичевске коњичке игре у Пожаревцу и ергела Љубичево…
У даљој околини:
Смедеревска тврђава и приредба Смедеревска јесен, Велико Градиште, Голубачки град, Лепенски вир, Ђердап, Ресавска пећина, Рајкова пећина, манастири Манасија и Раваница, галерија наиве у Јагодини…

Извори хране

ЖитоЧитава околина је пчеларски, ратарски, сточарски и воћарски крај.
Организовано прикупљање шумских и плантажних плодова и сеоских производа – купине, јагоде, малине, печурке, пужеви, плантажно воће, млечни производи, пчелињи производи и др.
У многим околним селима земљорадничке задруге се формирају поново као најбољи вид организовања пољопривредника са пчеларским фондом, фармама свиња, говеда, живине, ратарским и повртарском производњом.
У Петровцу кланица, хладњача, млин, фабрика за прераду воћа и поврћа.
Шумска ниска, висока и перната дивљач.
Рибе у рекама и рибњацима.
Могуће зимско гајење поврћа у пластеницима и производња печурака у напуштеним рудницима Стамница и Мелница.
Изузетан квалитет ракије која је заштитни знак овога краја, где врхунски квалитет предњачи у селу Рановац.

Извори воде

Из планинских крашких врела “Бигар” и “Решковица” са перформансама здраве природне воде за пиће, флаширање и експорт.
Геотермална вода охлађена је квалитета воде за пиће и може се свакодневно пити и флаширати као здравствено стимулативна.

Лековити извор из горњачке клисуре

Недавно се појавио извор изузетно лековите воде на месту званом “Тишина” или “Мучило”. Показао се као изузетно делотворан за болести бубрега жучи и друге болести.
Налази се на самој десној обали реке Млаве испод пута Петровац – Жагубица непосредно испод – низводно реком Млавом од манастира Горњак.
По предању највероватније да је баш то и било место где су се сусрели кнез Лазар и монах са синаја Григорије.

Мошти преподобног Григорија Синајита-Млађег данас су положене у мали дрвени сандук-саркофаг, на коме постоји и натпис. На моштима овог светитеља, где болни и невољни свакодневно траже утеху и лек души и телу. Сви досадашши хроничари, описују да је манастир Горњак имао и чувао покретно црквено-историско културно благо; Повеље кнеза Лазара, чашу сребрну са иницијалима имена Лазара Хребељановића, војни барјак Цара Душана-Силног, као и мноштво ретких и богослужбених књига, сасуда, крстова и архивских записа о животу саме цркве.
Иначе воду са извора почели су у задње време масовно да користе како болесни тако и здрави људи за пиће, долазе чак и из Војводине .

Ангажовањем председника СО Петровац Аце Животића и надлежних служби сам прилаз извору који је био доста стрм и неприступачан, сада је уређен а небезбедно паркирање на магистралном путу Петровац – Жагубица избегнуто је прављењем паркинг простора у стенама.
О лековитости извора могу посведочити многи петровчани којима је вода помогла.

Јавне службе

Мрежа установа из области јавних служби углавном задовољава потребе становништва, а захваљујући инвестиционим напорима последњих година постигнут је задовољавајући степен њихове опремљености одговарајућим средствима и квалитет услуга. Проблем представља недостатак кадрова одређених профила (лекари, професори, енглески језик…)

У општини Петровац мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац, Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и једна средњошколска установа – Гимназија Младост општег смера са Економском одељењем. Већина школских установа је у добром стању и солидно опремљена

Здравствену заштиту у Општини организује и спроводи Здравствени центар, формиран 1998. године који има Дом здравља и болницу општег типа. У насељима Буровац, Велики Поповац, Манастирица, Мелница, Рашанац и Бистрица су лоциране здравствене амбуланте, а у Великом Лаолу, Рановцу и Шетоњу здравствене станице. Поред ових установа, у Великом Поповцу и Стамници постоје заводи за смештај деце и омладине ометене у развоју.

Социјалну заштиту у општини спроводи Центар за социјални рад који има седиште у Петровцу и свој Пословни простор уз истурено одељење Жагубица.
У општини постоји једна претшколска установа – Дечији вртић „Галеб“ који спроводи заштиту деце од 18 месеци до претшколског узраста, са 8 истурених одељења. Зграда је скоро реновирана, али је велики проблем недостатак простора за смештај
свих заинтересованих корисника.

Програми култруно-уметничког рада остварују се преко Културно просветног
центра. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и просторијама некадашњег Дома војске садашњег Дома културе. У сеоским насељима домови културе су углавном у функцији. У оквиру Културно просветног центра ради и биоскоп„Дело“.

Такође, у Петровцу постоји Народна библиотека „Ђура Јакшић“ општег типа која се налази у скученом простору и нема читаоницу. При сеоским школама постоје приручне библиотеке са ограниченим фондом књига.
Основан је скоро и Завичајни музеј са археолошким одељењем, одељењем за историју уметности и одељењем за етнологију.

Културна и спортска дешавања

Традиционалних културних манифестација има више, али је најзначајнија Такмичење села, републичка манифестација која се код нас одржава још од 1961. године. Захваљујући овој манифестацији сачувано је непроцењиво благо народног стваралаштва, оригиналан фолклор, изворна музика и етнолошка баштина. 1999. године прво место на такмичењу села освојило је Велико Лаоле. Значајно је поменути и међународни фестивал дечијег народног стваралаштва „Крени коло“ у Ћовдину који се организује од 1993. године и окупља фолклорне групе дечијег узраста. Такође, треба поменути Републичку смотру дечијег ликовног стваралаштва „Делис“ који има богату и дугу традицију, као и смотру рецитатора.

Турнир у малом фудбалу (свих категорија такмичара са богатим наградама и и јаком посећеношћу) је традиционално  у другој половини јуна.
Турнир женских пионирских екипа у рукомету – први викенд у јуну.

Најпознатији спортски клубови – организације

  • ФК „Слога“ са школом фудбала
  • РК „Слога“ са мушком и женском екипом
  • Шах клуб „Слога“ (најтрофејнији)
  • Мото клуб „Миднајт рајдерс“ са чувеним „Бајк шоуом“ у првој половини јула
  • Ауто мото картинг клубови Петровац и Шетоње  – манифестација џипијада

Вредно је напоменути да свако село има свој фудбалски клуб

Вашари и панађури

21. јула ; 2. септембра и  8. октобра.

Шумарство и ловство

Основно опредељење при искоришћавању шума којима је подручје Општине богато јесте смањење негативних тенденција и унапређење укупног стања шумских капацитета правилним избором узгојног, привредног и састојинског облика и врста дрвећа што ће се постићи редовним праћењем стања, регенерацијом и негом шума и шумских станишта, континуираним пошумљавањем, заштитом од штеточина, болести и пожара, израдом шумских основа газдовања шумама, унапређењем шумске чуварске и стручне службе, сакупљањем и прерадом шумских производа, порастом производње квалитетних трупаца, формирањем шумских расадника и слично.

На територији Општине, не површини од преко 65000 хектара налазе се 3 ловишта: Крилаш, Трест и Витовница, а у сваком је извојен резерват на око 20% површине. Од крупне дивљачи заступљена је срнећа дивљач и дивље свиње, а од ситне: зец, фазан, препелице, дивља патка, глувара и крxа, шумска шљука, грлица, пољска јаребица. Развоју ловства допринеће унапређење, заштита и гајење дивљачи, одржавање здравственог стања и спречавање ширења болести код дивљачи, подстицање бројности, контролом ловишта уз спречавање ловокрађе и криволова, унапређењем стручне и чуварске службе и прописно обележавање терена. Афирмацијом ловства повећаће се и укупна туристичка понуда уз максималну ускоришћеност потенцијала.

Хотели и угоститељски објекти

ХОТЕЛ „ЦЕНТРАЛ“ и ХОТЕЛ „ЛЕПЕЗА“

Ресторани и кафане

 „ЛОВАЦ“ ; „ЕВРОПА“ ; „КОШУТА“ ; „КОНАК“ ; „ЗЛАТНИК“ ; „МОРА“ ; „ХОРОСКОП“ ; „НОЋ И ДАН“