У суботу, 19. маја у Петровцу на Млави обележена је 14. Европска ноћ музеја на четири локације у граду, у Завичајном музеју, Народној библиотеци „Ђура Јакшић“, Павиљону ОИ „Млава“ и Галерији „Круг“. У Завичајном музеју отворена је докуметнарна изложба „Кафане као јавни друштвено-културни простори Петровца на Млави између два светска рата.“ Изложбу су отворили директортка Музеја Жаклина Перић и аутори изложбе, Милан Јенић и Милица Илић, кустоси петровачког Музеја. У име званичника Општине Петровац на Млави отварању су присуствовали: заменик председника Општине Горан Ристић, помоћник председника Општине Борис Гвоздић, начелник општинске Управе Горан Стефановић, заменица начелника Јелена Миливојевић, директори јавних предузећа и установа. Директорка музеја се захвалила свим сарадницима петровачког Музеја који су помогли у реаизацији Ноћи музеја, као и свим представницима локалне власти који су у протеклих годину дана, својим радом, ентузијазмом и вољом помогли у реализацији програма Завичајног музеја Петровац на Млави. Изложбу је посетило око 420 посетилаца у Ноћи музеја. Поред Општине Петровац на Млави, свој допринос у реализацији Ноћи музеја 2018. дали су и спонзори Каструм д.о.о. Петровац на Млави и месара „Животић“ Петровац на Млави. Док је амбијент боемског живота петровачке вароши дочарали су својом музиком уживо бенд „Vlasony“.
Изложбом „Кафане као јавни друштвено-културни простори Петровца на Млави између два светска рата“ петровачкој публици представљен је целокупан друштвени живот петровачке вароши који се одвијао у кафанама, у периоду између два светска рата. У кафанама се у том периоду дешавало све што је чинило живот петровачке вароши, која је 20-их и 30-их година прошлог века, доживела урбанистички, привредни, друштвени и културни преображај, и од протурске махале постала проевропска варошица. У кафанама су се тада славиле занатске и трговачке славе, изводиле позоришне представе, гледале прве филмске пројекције, одржавали скупови Кола српских сестара, Соколског друштва, политичких партија, државних чиновника, занатлија, трговаца. Играо се билијар, карамбол, домине и лутрија. Славило се, веселило, тиуговало, дружило и самовало. Кафана је била први јавни културни простор који је изродио грађански слој друштва тадашње Краљевине Србије. А Петровац на Млави може да се поноси, да је на мапи грађанске Србије у том периоду имао око 40 објеката угоститељске намене, односно кафана, механа и неколико хотела.
У Библиотеци „Ђура Јакшић“ приказана је изложба Сећање на Холокауст, док су испред библиотеке УГ „Вилино коло“ одржали радионицу „Гљиве под микроскопом“. У петровачкој галерији „Круг“ публика је у Ноћи музеја уживала у изложби петровачких уметника на „13 пролећном салону УЛУП-а“, а већ традиционално у Павиљону Старе основне школе петровачки извиђачи су за своје суграђане припремили Укусе из целог света.
Под покровитељством Општине Петровац на Млави успешно је реализована још једна Европска Ноћ музеја, у оквиру републичке манифестације „Музеји за 10“, чије је признање за свој рад петровачки Завичајни музеј добио за програм 2016. године.
