Поштовани суграђани,
На седници општинског већа која је одржана 8. марта усвојен је и годишњи извештај о раду председника, који треба да потврди и скупштина која ће сутра бити одржана. Као што сте већ и навикли, трудим се да редовно обавештавам јавност о свом раду, тако да је ово добра прилика, да пред вас изнесем досадашње резултате. Суштина мог обраћања je транспарентност и да ви као јавност будете упознати са информацијама о политици, програмима и активностима ове власти, како бисте имали тачне и проверене информације и у складу са тим доносили изборе и одлучивали када за то дође време, односно сада већ у априлу.
Желим да вас подсетим да смо и претходне године захваљујући добрим и сврсисходним предлозима пројеката, али и одличној сарадњи са министарствима, успели да добијемо финансијску подршку за реализацију неколико капиталних пројеката. На жалост и целе прошле године налазили смо се вртлогу короне, али као што сам и тада рекао, сав мој труд и целог мог тима био је уложен и усмерен ка развоју општине, ка повлачењу што је више могуће финансијских средстава из Београда. А верујте када кажем да није увек лако, јер је и нас лично погађала цела ситуација, сви ми имамо породице и блиске особе које су се суочавале са ковидом. Готово да није било особе коју је ковид заобишао, а на жалост неки су борбу и изгубили. Требало је сачувати разум и уједно радити више него икад. Међутим, ја чврсто верујем да сваки труд мора дати резултате. И углавном, највећи део планираних ствари је и реализован. Желео бих да вас подсетим да је почетак прошле године обележио историјски тренутак за нашу општину. Крајем јануара, постигнут је споразум о преносу права својине некадашњег војног комплекса „Јован Шербановић“ са Републичком дирекцијом за имовину. Овим уговором Општина је постала власник 8,10ха градског грађевинског земљишта. Овај споразум је од изузетног значаја и отвара ново поглавље у привредном развоју наше општине. Могућности су бројне, и знам да су очекивања велика и да је прошло годину дана, па неко може и питати, где је инвеститор и где је тај развој о коме говориш? Али за све добре ствари треба времена. Ово је шанса која се добија једном у неколико деценија и мора се изузетно пажљиво размотрити. И да будем потпуно искрен, до сада је могло неколико пута бити решено. Али, ја нисам председник општине који гледа свој лични интерес нити испуњавам жеље и задовољавам појединачне, ситне интересе зарад краткорочних политичких поена. Ово није био ни кратак ни лак процес. Заиста је изискивао много залагања, енергије и посвећености, преговарачких вештина… Е сада је потребно дупло више памети, да се од овога направи права ствар, мотор развоја општине. Испитујемо опције, анализирамо, консултујемо се и верујем да ћемо у неком тренутку донети праву одлуку. Ми смо инфраструктурно поставили општину на здраву основу, показали смо небројено пута да смо озбиљан и поуздан партнер, остало је само да сачекамо праву прилику.
Важан део развојног процеса општине представља сектор туризма. Мислим да смо ту добили један нови импулс који се сада већ може осетити. 2021. годину је обележио пораст у односу на претходну годину. Бањска места су у Србији 2021. забележила повећање броја туриста за 29 одсто, а планинска места за 20 одсто. Туристички локалитети „Млавске терме“ у Ждрелу, Горњачка клисура, село Бистрица и наша мала „Хомољска Света Гора“ допринели су да у 2021. години остваримо велике резултате и поред пандемије. Број ноћења је у односу на 2020. годину повећан за 66 %. Нечег доброг и од пандемије, због затворености многих земаља, туристи су обилазили пределе који до сада нису били посећени у овом броју, и због тога се поред промоције радило на побољшању туристичке инфраструктуре и квалитету саме понуде. Уочивши овај тренд још у 2020. години, у марту 2021. отпочели смо са реализацијом пројекта „Унапређење услова за развој туризма у општини Петровац на Млави“. У оквиру овог пројекта у новембру је завршена изградња прве фазе пешачке стазе Мало Лаоле-Бања Ждрело-Горњачка клисура у дужини од 2.620м. Пројекат је рађен са циљем унапређења безбедности свих учесника у саобраћају, којих је све више због повећаног обима посетилаца „Бање Ждрело“, смештај „Јенић“,, „Симоновић“ и “Магнолија“, ресторана на овом потезу, али и планинара који посећују планинарске стазе у Ждрелу и Виа ферату. Посебан циљ изградње ове пешачке стазе је додатна активација природних туристичких потенцијала које Ждрело, као село у потхомољу и предворје Горњачке клисуре поседује. Пројекат је реализован у сарадњи са Министарством привреде, са којим заиста имамо одличну сарадњу и са којим смо неколико пута пута реализовали значајне пројекте. Спремни су пројекти и за преостале две фазе, како бисмо заокружили једну целину и имали фактички један мини туристички коридор од скретања за Мало Лаоле све до Шетоњског моста.
Годину смо наставили у истом темпу, па је у јуну завршена реализација пројекта „Изградња путне инфраструктуре ка зимском центру Бељаница, манастиру Манасија и бањи Ждрело на територији општине Петровац на Млави“ у оквиру кога је у потпуности реконструисан пешачки мост у парку у Петровцу на Млави и путни правац Везичево-Златово,а постављен је и интерактивни тотем са туристичким информацијама. Пројекат је такође суфинансиран од стране Министарства привреде. Реконструкцијом путног правца Везичево-Златово, ми смо заправо унапредили туристичку инфраструктуру, с обзиром на то да већина туриста који посећују нашу општину, посету Петровцу често спајају са посетом општини Деспотовац и обрнуто. Такође, реконструкцијом пешачког моста, поред неопходне безбедносне, унапређене су и естетске карактеристике нашег парка и града, што све заједно допринси подизању квалитета туристичке понуде.
Да све оно што смо урадили претходне године има смисла и даје резултате, показало се већ на почетку ове године. У јануару и фебруару 2022. године број страних посетилаца у нашој општини постигао је рекорде. 5700 ноћења у јануару и 4700 ноћења у фебруару представљају одличне резултате и напредак у односу на 2021. годину када је број ноћења, у августу месецу, дакле у јеку сезоне, износио 3700. Оно што ме посебно радује је да имамо повећану потражњу и потребу за ширењем услуга у области туризма и угоститељства, а исто тако имамо и неколико нових домаћинстава који су заинтересовани за бављење туризмом и нових објеаката управо на потесу пешачке стазе. Све што радимо, радимо врло смишљено, плански и аналитички. У 2021. години урађен је Програм развоја туризма општине Петровац на Млави за период 2021 – 2025. године. Израда Програма поверена је Туристичкој организацији општине, којој овом приликом честитам на сјајно обављеном послу. Урађено је истраживање, дефинисање и представљање могућности развоја туризма на простору општине Петровац на Млави на темељима богатог локалног, традиционалног и културног наслеђа, здраве животне средине и изузетно карактеристичног и атрактивног амбијента, аутентичне гастрономије, мноштва атрактивних садржаја. Урађено је још много тога у оквиру туризма и промоције туристичке понуде општине, а убеђен сам да ће се овај позитиван тренд наставити и даље током ове и наредних година.
На жалост, по некада, колико год да добро испланирате ствари увек постоје фактори који могу све пореметити и негативно утицати на ваше планеове. У јулу 2021. године, након обилних падавина, поново смо били суочени са поплавама и то у месним заједницама Табановац, Бусур, Вошановац и Добрње. Подсетићу вас да је тада талас са великом количином падавина захватио више земаља Западне Европе и региона па и наш Петровац. Киша је падала знатно више него када смо имали поплаве 2018. године, али је овога пута штета била знатно мања захваљујући свему што је претходно урађено на систему одбране од поплава. Водотоци првог реда успешно су примили велике количине воде, а на регулисаним заштитним објектима није дошло до обрушавања и изливања река. Захваљујући изведеним радовима, брана Бусур и Кореница примиле су велику количину воде и спречиле плављење великог броја домаћинстава. Штета је овога пута била немерљива у односу на 2018. годину, а последице су заиста брзо отклоњене. Правовременим стављањем у функцију акумулација као и 6 антибујичних преграда, спречена је већа штета, па је овога пута само двадесетак домаћинстава имало штету, за разлику од 2018. године када је 2/3 општине било погођено и преко 1500 домаћинстава. Поучени искуством и добром праксом из 2018. године, ми смо овога пута из свог буџета издвојили средства за изградњу антиерозивне бране у насељу Добрње као и преливне даме у близини ушћа реке Бусур у Млаву, тако да смо и са те стране унапредили безбедност имовине наших суграђана али и инфраструктуре. Подсетићу, да је такође прошле године набављен и мобилни противплавни систем који помаже у брзом реаговању на к