Поводом недоумица грађана Србије, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом COVID–19, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у даљем тексту, објашњава све детаље и могуће ситуације у току ванредног стања (рад од куће, висина накнада, права родитеља који имају децу млађу од 12 година, права радника у самоизлоацији, плаћеном и неплаћеном одусуству, боловању…).

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ОД КУЋЕ

Апелујемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла које обављају дозвољава, запосленима организују рад од куће. Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, раде од куће имају право зараду, као и запослени који раде на свом радном месту. Једина разлика је што запослени који раде од куће, немају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени који долазе у пословне просторије послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин. 

Рад од куће није „плаћено одсуствоˮ већ организација рада у којој запослени своје радне обавезе извршава од куће и за то остварује зараду.

У случају када послодавац не може да организује рад од куће, дужан је да обезбеди све мере заштите безбедности и здравља на раду.

Запослени родитељ са децом млађом од 12 година

На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенције ширења заразе COVID–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама (Препорука).

Препорука се, имајући у виду надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега односи на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе.

Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца.

Према Препоруци, „послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или је другом родитељу установљена радна обавеза. За наведене запослене неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом који је послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленогˮ.

Међутим, у случајевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији.

Послодавац треба да омогући  једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а уколико је процес рада послодаца такав да је немогуће организивати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.

ОСВРТ НА ПОЈЕДИНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА И ПО ОСНОВУ РАДА

Запослени је у самоизолацији/карантину

Запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, имаја право на накнаду зараде.

Накнада зараде припада запосленом према Закону о здравственом осигурању, у случају када је запослени привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње.

Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа.

Потврду о привременој спречености за рад, као и  дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих исту није могао да достави.

Право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању, нема осигураник, ако је намерно спречавао оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада зб