Министарство за државну управу и локалну самоу праву обавља послов е државне
управе који се од носе на: систем државне управе и организацију и рад министарстава и
посебних организација; заштитника грађана; управну инспекцију; управни пост упак и
управни спор; изборе за републичке органе; радне од носе у државним органима; стручно
усавршавање запослених у државним органима; матичне књиге; печате; политичко
и друго организов ање, изузев синдикалног организов ања; непосредно изјашњавање
грађана; јединствени бирачки списак; систем локалне самоу праве и територијалне
ау тоном ије и изборе за органе локалне самоу праве; радне од носе у јединицама локалне
самоу праве и ау тоном ним покрајинама; територијалну организацију Републике Србије;
као и друге послов е од ређене законом .

Уређење власти у Републици Србији има велики у тицај на свакодневни живот свих
грађана, развој демократије, али и на економски развој и развој друштва у целини.
Надамо се да ће се грађани активније укључивати у демократске процесе ако буду боље
разумели структ уру, сврху и функцију свих делова државног система.
Овом брошуром желимо да промовишемо политичку култ уру која афирмише
грађанско учешће, да подигнемо ниво информисаности, знања и свести грађана о
њиховим правима и слободама у систему власти.
Веће интересовање грађана за јавни живот ствара услове да се обогати пракса
непоср едног учествовања и да се да стимуланс даљем развоју правног и политичког
оквира Републике Србије

Децентрализација представља пренос овлашћења, ресурса и функција на јединице управе
на субцентралном нивоу, које су под политичком управом изабраних представника одговорних
грађанима у дотичним јединицама тог нивоа. У жаргону јавне управе, обично се прави разлика
између децентрализације и деконцентрације – при чему се појам „деконцентрација” односи
на географски распоред функција којим се не врши пренос политичке контроле са централног
нивоа. Унапређење статуса и распрострањености функција алоцираних на окружне канцеларије
централне управе представљало би деконцентрацију, док би пренос функција са централне
на локалну управу значио децентрализацију – док би исти случај био и са смањењем надзора
и контроле централне власти над процесом доношења одлука на нивоу локалне самоуправе.

У склопу укупних друштвених реформи, Влада је у новембру 2004. године усвојила
Стратегију реформе државне управе у Републици Србији, чији је саставни деo и Акциони
план за спровођење реформе државне управе за период 2004. до 2008. године. У јулу
2009. године Влада је усвојила нови Акциони план за спровођење реформе државне
управе у Републици Србији за период од 2009. до 2012, којим су у тврђени очекивани
резултати и планиране активности у кључним областима реформе: децентрализација,
професионализација и деполитизација, рационализација, координација јавних
политика, контролни механизми и е-управа и модернизација државне управе.

Европска комисија је, још током процеса приступања држава Централне и Источне Европе
Европској унији, почела да указује на значај развоја административних капацитета и реформе
државне управе за његов исход. У релативно раној фази интеграције ових земаља у ЕУ , Комисија
је у својим мишљењима о њиховом напретку истицала да је административни капацитет кључни
саставни део способности да се преузму како обавезе које са собом носи процес интеграције у
ЕУ, тако и оне које касније произилазе из самог чланства у њој.
Развој способности државне управе државе која се припрема за чланство у ЕУ стога
подразумева сталну изградњу њених капацитета кроз два тесно повезана процеса:
1) припрему, координацију и управљање процесом придруживања и приступања ЕУ; и
2) спровођење правне тековине ЕУ (acquis communautaire) и обезбеђење у континуитету
доброг функционисања државне управе унутар система ЕУ.

КА ЕФИКАСНИЈОЈ ДРЖАВНОЈ
УПРАВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Методологија за спровођење
функционалне анализе
у органима државне управе