Свечаном академијом у холу  СШ “Младост” и полагањем венаца на споменику палим борцима у градском парку у Петровцу на Млави обележена је 73. годишњица од ослобођења Петровца на Млави. Свечаности су присуствовали чланови општинског руководства предвођени председником општине Душком Нединићем, представници војске и полиције, чланови борачких организација као и директори јавних установа и предузећа. Испред локалне самоуправе венац су положили заменик председника општине Горан Ристић и председник Скупштине општине Миланче Аћимовић. Током свечане академије присутним гостима обратио се и председник општине Петровац на Млави Душко Нединић следећим речима:

“Поштовани суграђани и суграђанке, наше уважено свештенство, председниче Скупштине општине, одборници, чланови већа, најпре бих вас све поздравио и изразио задовољство, што смо и ове године, на окупу, како бисмо обележили 73. годишњицу ослобођења наше земље и наше општине. Данас смо овде, да прославимо слободу. Међутим, те слободе не би ни било, да није било храбрих јунака и војника, који су положили животе у борби против далеко моћнијег непријатеља. Зато данас, на овај скроман начин, обележавамо историјске моменте, и одајемо пошту свим храбрим људима, који су без презања дали животе за нашу слободу. Прослављање ослобођења често код нас зна бити и подсетник за расправу по питању заслуге и поделу на једне или друге. Оно што желим да истакнем је, да је наша земља у борби против једне малигне појаве као што је фашизам, изашла као победник, без делова у историји којих се треба стидети, и то је она права страна којој смо припадали и на коју смо се и требали сврстати. Историја Србије је дуга, и углавном се односила на борбу за слободу, и ниједног тренутка ми се нисмо налазили на погрешној страни. Зато данас, с поносом одајемо почаст нашим прецима, који су стварали историју достојанствено и храбро, не остављајући нам на терет да се било коме извињавамо и да се стидимо прошлости. Ми смо у аманет добили слободну земљу и слободу да сами одлучујемо шта је за нас добро,а шта није. Најмање што можемо урадити у знак захвалности је да то никада не заборавимо, да свакој генерацији преносимо наше знање о прошлости, али и да усађујемо љубав према својој земљи и отаџбини. То је једини прави начин који може оправдати жртву коју су наши претходници поднели. Зато, да занемаримо вечите поделе, него да се потрудимо да будемо што бољи суграђани једни другима, што боље комшије, што боља локална власт на крају крајева, да волимо нашу земљу, јер у другу можемо отићи, али никада неће бити наша, као што је ова у којој смо рођени.

Честитам вам свима Дан ослобођења и нека је вечна слава свим палим херојима.”