Општина Петровац на Млави са својим богатим, разноврсним и атрактивним природним и антропогеним туристучким потенцијалом, представља потенцијално интересантан микрорегион источне Србије, чије вредности последњих година постају све значајније на туристичкој мапи Србије. Примарни фактор туристичке вредности и веома значаја ове области јесте природни мотивски садржај: веома повољан туристичко географски положај, интересантна топографска физиономија, климатске специфичности, разноврсност хидрографских објеката, шаролик биљни покривач, али и богато културно историјско наслеђе (археолошки локалитет Беловоде, манастир Витовница, у близини се налази и манастир Горњак…). Ови елементи дају овом подручју потенцијал за развој и улаз на туристичко тржиште наше земље.

Посебна пажња се поклања афирмисању бањског, екскурзионог, транзитног и ловног, али према досадашњим показатељима нагласак би требао бити на развоју руралног туризма. Општина има недостатак смештајних капацитета, међутим располаже одличномосновом у виду квалитетног смештаја у сеоским домаћинствима, тако да би се у будућности могао очекивати већи број лежаја.

Археолошки локалитет “Беловоде” представља насеље винчанске културе која на просторима централног Балкана егзистира током друге половине VI и прве половине V миленијума старе ере (оквирно 5500 – 4500 година старе ере). Локалитет заузима површину од око 80 хектара што га сврстава у највећа насеља ове културе на целој њеној територији.

За српску и европску археологију и науку ово су иѕуѕетно важни подаци да винчанска култура од самих својих почетака на “Беловодама” познаје металургију и да је на тај начин ову нову револуционарну технологију оставила у наслеђе европској цивилизацији.

У овом крају поникоше и манастири, дела великаша и скромних људи за узвишеном лепотом косовских Дечана, као што су манастири Горњак, Витовница, Св. Тројице у Ждрелу и Решковица у истом подхомољском месту, која се додуше још гради, на свој упечатљив испод земље утемељен спратом обличник.

БАЊСКИ ТУРИЗАМ

Рекреационо угоститељски центар “Ждрело”, популарна “Бања” Ждрело налази се на месту где се плодна Стишка равница на чудесан начин провлачи кроз Горњачку клисуру и уздиже у Хомољске планине. Налази се на 11-ом километру пута Петровац на Млави – Жагубица у подножју два доминантна хомољска врха Вукан и Јежевац.

Приликом истраживања наслага угља на овом подручју 1986. године из бушотине је избио јак млаз термоминералне воде чија температура на површини износи око 40ºС. Вода долази са дубине од 180 метара где температура прелази 80ºС. Пошто пролази кроз хладне слојеве земље на површини постиже и задржава константну температуру од 40ºС и лети и зими.

Ова термоминерална вода изусетног хемијског састава и карактеристика припада групи олигоминералних сулфидних хомеотерми. Захваљујући својој температури и хемијском саставу ова вода се према налазима Института за физикалну медицину и рехабилитацију Републике Србије, као и Завода за интерне болести “Др Властимир Годић” из Београда може успешно користити и у терапијске сврхе као допунско средство при лечењу запаљенског реуматизма (реуматоидни артритис, Бехтревљева бол), екстраартикуларног реуматизма (фибриозити, миозити, паникулити, тендинити) последица траума и стања после прелома костију и хуриршких интервенција на коштаном систему.

Захваљујући свом изузетном хемијском саставу ова вода се успешно користи и у лечењу кожних болести, екцема, гљивичних обољења, псоријазе, зацељује ране, а после купања у овој води кожа постаје меканија и затегнутија. Охлађена може да се пије и помаже код гастритиса.

Центар располаже отвореним и затвереним базенима, аква парком са топлом водом, велнес центром, салама за масажу лековитим блатом, морском водом, ђакузи кадама, саунама, соларијумом, хотелом и другим садржајима. Аква парк је јединствен у Србији јер се може користити и лети и зими.

У отвореним базенима вода се помера као “брза река” такод а купачи могу да јуре базенима уз помоћ пумпи које гурају топлу воду. Постављена су три тобогана за разне узрасте купача.

У склопу комплекса налазе се и терени за кошарку и мали фудбал. На врху објекта налази се нудистичка тераса на коју се долази лифтом. Изграђен је и нови хотел Млавске терма који има 150 постеља.

ЛОВНИ ТУРИЗАМ

Климатски услови – умерено континентална клима погодује развоју дивљачи као и други природни услови а пре свега незагађена вода и пашњаци, ливаде, шуме и друго.

Углавном је ловни терен брдско равничарског карактера и дозвољен је лов кратконогим гоничима и псима: птичари, теријери и др., док у селима преко 500 метара надморске висине може се ловити и дугоногим гоничима: балканци, посавци, алпинци и друго.

На територији општине, на површини од преко 65.000 ha налазе се два ловишта: Трест и Крилаш, а у сваком је издвојен резерват на око 20% површине. Од крупне дивљачи заступљена је срнећа дивљач и дивље свиње, а од ситне: зец, фазан, препелица, дивља патка, глувара и крха шумска шљука,грлица, пољска јаребица. Развоју ловства доприноси унапређење, заштита и гајење дивљачи, одржавање здравственог стања и спречавања ширења болести код дивљачи, подстицање бројности, контрола ловишта уз спречавање ловокрађе и криволова, унапређење стручне и чуварске службе и прописно обележавање терена. Афирмацијом ловства повећава се и укупна туристичка понуда уз максималну искоришћеност потенцијала.

Од горе поменуте дивљачи сигурно су неке у транзиту, конкретно препелица и дивља патка (пловка), а остале се задржавају и размножавају на поменутим теренима. Од предатора присутни су куна белица, дивља мачка, лисица (однедавно шакал и вук). Не тако давно било је јелена лопатара и дивокоза које су се спуштале са планинског масива Хомољских планина и Кучаја.

Присутно је много птица које се не лове, а ту предњаче и достојанствено господаре небеским просторима, птице грабљивице, јастребови, орлови и друге.

Млавски крај изузетно је богат пре свега дивљачи, где само ловачко удружење “Трест” годишње улови преко: 2000 фазана, 1000 зечева, 30 комада срнеће дивљачи и исто толико дивљих свиња. Интересовање за летњи лов не влада, а подаци говоре да има доста: препелица, грлица, гугутки, голубова и дивљих патки. Ловачко удружење “Трест” прихвата ловне туристе сваког тренутка јер за то има потребну документацију у сарадњи са Ловачким савезом Србије, одређеним министарствима и агенцијама. Оно организује 6 разноврсних ловачких манифестација где ловци могу пронаћи себе ловећи и дружећи се.

Републичка ловна манифестација “Лов на бакарну лисицу” у Каменову, “Лов на дивљу свињу” у местима: Мелница, Стамница и Витовница, “Лов на срндаћа” у Рановцу и друге, јединствене су у Србији и у самом врху по свом значају. Свака од поменутих манифестација окупља и до 500 ловаца из ближе и даље околине, а у госте долазе и ловци из Црне Горе и Републике Српске. Све је више најава и интересовања за повезивање и дружење са ловцима из: Словеније, Хрватске, Македоније и Бугарске.

СЕОСКИ ТУРИЗАМ

Да би се одморили од прилично неприродног живота у градовима, људи имају потребу да бар десетак дана годишње проведу у условима чисте природе и они то раде у све већем броју. Општина Петровац на Млави развија овај вид туризма, са израдом почетних основа и пројекта.

Она нуди изусетну понуду боравка у овом крају, селима и планинама, заправо у комплексима еколошки здравих старих кућа, бачија и салаша у Подхомољу. Из тог разлога општина овај вид туризма у предстојећем времену види као једну од највећих могућности свог развоја. Треба поменути домаћинства: Симоновић, Јенић, Новаковић и Маринкић из Ждрела, Миленковић и Илић из Малог Лаола као носиоце овог вида туризма. Посебна атракција је етно село Бистрица које се налази поред регионалног пута који повезује центар Браничевског округа са Жагубицом и Бором. Лежи на истоименој реци, а од града Петровца на Млави је удаљено десетак километара. Део села Бистрица од око 156 катастарских парцела утврђено је 1986. године за културно добро од великог значаја. То је културно историјска целина у чијем склопу су три ваљарице, десет воденица, црква са црквиштем, салаш, пет кућа, од којих је једна са помоћним зградама, затим зграда месне заједнице, старе школе и механе. Данас то представља најуређенији део села, а црква, кроз историју позната под именом Ћеринац, црквена порта и околина цркве место је окупљања. У селу се налази спомен соба првом српском олимпијцу Драгутину Томашевићу, који је у свом родном селу и сахрањен.

ИЗЛЕТИШТА: ГОРЊАЧКА КЛИСУРА И ТРЕСТ

Низводно од ушћа Крупајске реке у Млаву, ова река формира епигенију којом започиње Горњачка клисура дужине 16 километара. Клисура се налази на територији општина Петровац на Млави и Жагубица. Иначе ове две општине одлукује  изузетна сарадња у свим сегментима, која је веома значајна за развој туризма овог краја.

Улаз у клисуру из плодне равнице Млаве фасцинира путника. Планински венци Вукана (825 м) и Јежевца (675 м) надвијају се над реком, подсећајући на “разапета крила птице у лету”, а песник каже да су врата Хомоља.

Улаз у Хомоље “надгледају” остаци кула стражара још из римског доба. лепоте Горњачке клисуре будиле су инспирацију и остале забележене песмама Ђ. Милићевића, Е. Ћелеблије, Ђ. Јакшића и других људи најразличитијих профила и интересовања.

Данас ову клисуру веома посећују како риболовци који лове пастрмку, клена, скобаља, тако и љубитељи културно-историјских споменика (манастир Горњак, остаци цркве Благовештење итд), камповања поред реке, планинарења. Ту се одржава традиционални првомајски уранак и скуп моториста.

“Трест” се одвајкада сматра природним драгуљем овог краја и целе општине Петровац на Млави. Излетиште је смештено на западним обронцима Хомољских планина, изразито брдско планинском подручју, које је веома специфичног изгледа. Обликом личи на велики левак отворен према северозападу, а по ободу је оивичен кречњачким планинама у облику венца. Површина износи 1.033 хектара, станиште је крупне дивљачи, а могућ је и риболов пастрмке.

До излетишта Трест које је двадесетак километара удаљено од Петровца на Млави, долази се путем који води за село и манастир Витовницу. Траса наставља макадамом вијугајући уз реку Витовницу и након 9 км се стиже до излетишта Трест. Ту се налазе табориште, игралиште, језеро и ловачки дом. Читав крај је погодан за камповање. Трест је окружен планинским врховима Фик, Врањ и Кобиља глава па је идеално место и за планинарење. Ту се налазе Хајдучка и Погана пећина и извор реке Витовице.

ПЛАНИНАРЕЊЕ

Хомољска трансферзала је богата природним лепотама и културним знаменостима. Крај је изузетно леп и суров, неки од успона су прави изазов. Изразито крашки предео је декорисан многобројним пећинама, вртачама и необичним изворима и то је сусрет са дивљом и нетакнутом природом. Планине су обрасле храстовом и буковом шумом. Хомољска трансферзала је тако лоцирана да јој се може приступити из свих хомољских села. Инфраструктурни саобраћајни капацитети су солидни. Хомоље представља својеврсни туристички потенцијал, још увек недовољно истражен и искоришћен. Сматра се да је еколошки најчистији крај у Србији, јер нема никакве индустрије, а планинско окружење чува ову природну оазу од индустријског загађења.

Са планинских стаза постоји приступ манастирима Горњак, Витовница, Св. Тројица и др. Од пећиња ту имамо Церемошња, Равништарка, Дубока, Хајдучка, Погана, Мијусића пећине и друге. Извора здраве и лековите воде има на претек. Од клисура се издвајају чувена Горњачка, као и Рибарска клисура, а од крашких врела – врело Млаве, Лисине и Крупајско врело.

Крај је изузетно интересантан и за алпинизам и већ постоје алпинистичке стазе одговарајућих тежина од 2 до 5. Постоје и два места за параглајдинг, првенствено врхови Вукан и Крилаш. У близини Хомољске странсферзале налази се и могућност за рафтинг једним делом Млаве – као атрактивна локација. Хомољска трансферзала је стаза такве конфигурације да се може прећи и бициклама (тзб бике стазе).

У сваком случају пројекат Хомољска трансферзала за планинаре Браничевског округа је од капиталног значаја. Уложен је значајан труд кроз уређење и чишћење стаза, маркирање, извођење помоћних стаза, изналажење материјала и финансијске подршке, промоција Трансферзале и др. Идеја је да Хомољска Трансферзала пружа битан и ефективан допринос у развоју планинарства у Браничевском округу, са битним усмерењем за Србију.

УГОСТИТЕЉСТВО

На тржишту је све израженија важност гастрономског сегмента у туристичкој понуди. Основна богатства гастрономске понуде одређеног подручја је производња специјалитета на традиционални начин, а то је у великој мери условљено специфичностима окружења. Један од главних мотива при доношењу одлуке за одређену дестинацију је и гастрономска понуда тог подручја. Локални и регионални специјалитети свакако да знатно обогаћују туристичку понуду. У склопу развоја руралног туризма је и понуда традиционалних специјалитета, а у петровачком крају их има много: ћуш, плашинте, жумјаре, чулама, кољеш и др. Прави специјалитети су млада хомољска јагњетина, влашки сир, пастрмка и др.

Развој угоститељства у општини још недовољно прати потенцијале развоја туризма.