• Општина Петровац на Млави је у читавом претходном вишедеценијском периоду имала статус недовољно развијених подручја, који су опредељивали неразвијена привредна структура, некомплетираност инфраструктурних и социјалних услова и неповољне демографске тенденције.
  • Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Расположиве материјалне фондове у привреди карактеристише преовлађујући удео пољопривредних ресурса, претежно и мањи број изграђених привредних капацитета са флексибилним производним програмима и релативно добром тржишно перспективом. Они представљају солидни полазни ослонац општине, али се може рећи да у корелацији са осталим факторима и условима развоја привредна структура није задовољавајућа тј. нису у довољној мери искоришћене оптималне развојне могућности овог подручја. Последњих година уочљиви су позитивни импулси, импулси који долазе из промена власничке структуре у којој се поред претежног индивидуалног пољопривредног сектора запажа пораст удела приватног предузетништва у осталим привредним сферама. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа са сразмерно малим доприносом укупном развоју и учешћу у народном доходку. Ипак, расположиви индустријски капацитети имају перспективне производне програме који су показали виталност и фелксибилност у отежаним условима привређивања, те су чак и у време ратног стања радили непрекидно и ниједно предузеће није уведено у случајни поступак. Ради се о малим и средњим предузећима и технолошко интезивним делатностима које ангажују релативно мали број запослених, па се простор за додатно запошљавање може тражити у новим програмима. Поред индустрије у Општини је развијено и грађевинарство у чијем је саставу и производња грађевинског материјала.
  • Петровац на Млави је у Републици познат као општина која има велики број становника на привременом раду у иностранству који располажу инвестиционим потенцијалом. Због тога је малој привреди дат велики значај. У релативно кратком временском периоду приватним средствима остварен је велики број угоститељских и трговинских радњи, бензинских пумпи, а у последње време све су већа улагања у производне објекте: мини млекаре, прерада уљарица, погони металне, алуминијумске и дрвопрерађивачке прераде и столарије, пекаре, стругаре, погони за прераду меса, мини пиваре, погони за производњу воћних сокова.
  • Пољопривредне површине представљају највреднији природни потенцијал који пружа услове за разноврсну пољопривредну приоизводњу. Заузимају 74,1% укупних површина, али је степен искоришћења скроман (30%) услед дугогодишњег смањивања сточног фонда и исељавања радно способног становништва. У наредном периоду у циљу ефикаснијег коришћења и даљег унапређења, неопходно је предузети бројне мере за унапређење земљишта. Основни задатак биће ефикасније коришћење пољопривредних ресурса, наводњавање и измена пољопривредне производње у корист производње сировина које се на лицу места или у другим погонима могу прерађивати пре свега развојем воћарске производње, проширивањем засада воћњака и повећањем њихових приноса, као и интезивнијим развојем сточарске производње и повећањем приноса са ливада и пашњака.
  • После пољопривреде и индустрије, трговина је трећа област по значају у општини. Остварени ниво услуга има тенденцију повећања. Снабдевеност становништва прехрамбеним и осталим потрошним добрима је задовољавајућа а мрежом малопродајних објеката покривена су сва насељена места.
  • Туристички потенцијали општине нису активирани, па је туристичко-угоститељска делатност задржала релативно ниско учешће у структури друштвеног производа. У својинској структури доминира приватни сектор чији се удео стално повећава. Иначе, сама општина располаже обиљем туристичких атракција међу којима је у првом реду нетакнута природа. Шуме у Подхомољу чекају туристе да их открију и посете, река Млава је једна од ретких река која је већим делом незагађена и представља прави рај за развој риболовног и ловног туризма. Нетакнута природа прави је изазов за љубитеље сеоског туризма и здраве хране.
  • Значајан економски потенцијал приватних предузетника био је предуслов за инвестирање у стамбено-пословне објекте у граду и појединим насељима. Општина подстиче развој мале привреде значајним пореским олакшицама, поједностављењем и убрзањем добијања дозвола за рад, давањем локација и земљишта на привремено и трајно коришћење.
  • Укупна обрасла шумска површина износи 13.259,45 хектара, те је степен шумовитости мањи од републичког просека. У друштвеном сектору се налази 24,5% шума чија је организација и управљање поверено ЈП „Србијашуме“ – Шумском газдинству „Северни Кучај“. Просечна дрвна маса се углавном користи као огревни материјал, а свега 30% као техничко дрво. Богатство шума је увећано шумским плодовима (лековито биље, печурке, семена лишћара) чије је досадашње коришћење било недовољно. Даљи развој овог ресурса обухватаће обимније радове на континуираној примени одговарајућих мера заштите, подизању, санацији и узгоју шума, као и повећању бројности и разноврсности дивљаћи и унапређењу ловства.
  • На територији општине налазе се значајна лежишта угља, песка, шљунка и мање резерве грађевинског материјала. У млавско-петровачком басену налазе се значајне резерве лигнита и мрко-лигнитног угља. Најдебљи угљени слој је код Мелнице. У североисточном делу (Рановац, Кладурово) јавља се најстарији палеозоијски камени угаљ. На планинским теренима Хомоља откривене су одређене резерве кречњака пешчара који се користи као грађевински камен. Експлоатација црвеног пешчара и кречњака врши се на локалитету Ждрела. У наредном периоду неопходно је спровести додатна геолошка истраживања на локалитету Мелнице и урадити студију оправданости коришћења рудника, у циљу експлоатације мрко-лигнитског угља.
  • Инфраструктурна опремљеност подручја општине Петровац на Млави не задовољава у потпуности потребе привреде и становништва. Због недостатка средстава за одржавање и изградњу, саобраћајна и електроенергетска инфраструктура имају веома лоше техничко-експлоатационе карактеристике. Стање локалне путне мреже и технички ниво чак и модернизованих путева регионалне важности овог подручја релативно је низак због постојања веома лоших и деоница са потпуно пропалим коловозом или пак немодернизованих макадамских делова пута, на којима се саобраћај обавља веома отежано јер су читави путни правци деградирани и ван своје нормалне функције. Сви главни путни правци пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава виталне функције града.
  • У општини Петровац на Млави сва насеља су електрифицирана, али је због дугогодишњег недостатка средстава за одржавање, реконструкцију и развој електроенергетски систем у једном делу технички застарео те није у стању да у потпуности на поуздан и безбедан начин задовољи енергетске потребе привреде и становништва.
  • Стање ТТ комуникација је нешто боље, али није потпуно задовољавајуће. Више од 60% укупног броја прикључака лоцирано је на сеоском подручју тако да је у просторном смислу преко половине потреба за овим видом комуникација ипак задовољено. Остатак попуњава и присуство мобилне телефоније.
  • Од објеката водопривредне инфраструктуре извршена је регулација реке Млаве од Лесковца до Петровца на Млави, кроз сам град и од Рашанца до Дубочке. Долином Млаве од Петровца на Млави до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање. На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система са наводњавање. За регулисање бујица и одбрану од поплава служе 3 мини акумулације. Поједини делови општине изложени су процесу ерозије, нарочито нагиби без биљног покривача у горњем току реке Млаве и њених притока, као и вртаче у брдским областима.
  • Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада.
  • Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из карсног извора у селу Шетоње, а у току су радови на новом изворишту у рејону Малог Лаола. У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Изграђени сеоски водоводи постоје у Ждрелу, Бистрици, Стамници, Мелници, Везичеву и делу Витовнице, а граде се тренутно у Великом Поповцу и Ћовдину.
  • Град Петровац на Млави има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне воде се изливају у Млаву и загађују је. Започета је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и до сада је изграђено само постројење за механичко пречишћавање. Наставак реализације ове инвестиције зависи од обезбеђења финансијских средстава. Канализациона мрежа не постоји у сеоским насељима и ни у једном насељу нису испитиване техничке могућности за њену изградњу.
  • Градска депонија лоцирана је поред пута Петровац на Млави – Добрње, ван града на површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства. На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити земљиште за проширење, За припрему земљишта и нове парцеле, као и за санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства што је уједно и највећи проблем.
  • У Петровцу на Млави ради топлана капацитета 60.000 m² животних простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета што би у наредном периоду требало у потпуности искористити. У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички пројекат за изградњу новог гробља на новој локацији и започети су радови на изградњи капеле у самом Петровцу на Млави. У граду је уређен парк на око 5 хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2 велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста. Изграђен је паркинг а бројне улице су пресвучене асфалтом. КЈП „Извор“ се стара о водоснабдевању, одржавању градске чистоће, одношењу отпада, обнови и одржавању паркова и зеленила.